Rumunija i prelazak na čistu energiju (12.02.2021)
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da zagadjenje vazduha ubija svake godin oko 7 miliona osoba u svetu i izaziva razne bolesti i odsustva sa radnog mesta. U nedavnoobjavljenoj studiji navodi se da smanjenje zagadjenosti do granice koju preporučuje medjunarodna zdravstvena organizacija može sprečiti smrt 50 000 osoba u Evropi. Štetnost finih čestica po zdravlje dokazano je naročito u urbanim zonama i ove često dovode do smrtnosti, kardiovaskularnih i respiratornih bolesti i problema tokom trudnoće i fetalnog razvoja. Neophodne su brze akcije, promene u oblastima drumskog saobraćaja, industrije, aerodroma i luka ali i grejanja na drva i ugalj. Trenutno u Evropskoj uniji 18 država koristi ugalj, a kod nas, u Rumuniji, termocentrale na ugalj nalaze se na jugu zemlje. Zaustavljanje termocentrala na ugalj u svetu i eliminisanje subvencija za fosilno gorivo mogu uticati u velikoj meri na čistiju sredinu. Pod uslovom da je Brisel odlučan u nameri da suzbije klimatske promene. U decembru zemlje članice Evropske unije postigle su dogovor o smanjenju emisija gasova staklene bašete za najmanje 55% do 2030. godine u odnosu na 1990 godinu. Na duži rok cilj je postizanje klimatske neutralnosti 2050. godine . Prema navodima Blumberga prošle godine od ukupne potrebe Evropske unije ya električnom energijom 38% je proizvedeno iz obnovljivih resursi, za 4% više nego 2019. Ovaj rast je bio dovoljan da prvi put premaši proizvodnju električne energije iz fosilnog goriva. Povečane proizvodnje energije vetra i sunca uticao je na silazni trend proizvodnje uglja. 2020. godina bila je medjutim i godina restrikcija zbog pandemije, restrikcije koje su uticale i na smanjenje potražnje za energijom na nasem kontinentu, naglasila je za Radio Rumunija Otilija Nicu, analitičarka javnih politika u energetici i infrastrukturi Ekspert foruma: ,,Sa sadasnjim politikama, proizvodnja električne energije iz obnovljivih resursi prvi put je premašila proizvodnju iz fosilnog goriva. U 2021. godini očekujemo mali rast u proizvodnji uglja, ali na duži rok očekuje se ubrzano smanjenje osnovnih kapaciteta uglja. Postavlja se medjutim pitanje čime zameniti ugalj? Bez sumnje, moramo da zamenimo ugalji novim i fleksibilnim centralama. Treba da izgradimo nove kapacitete ali i da vodimo računa da se ne blokiramo u potrošnji fosilnog goriva na duži period.“
Corina Cristea, 12.02.2021, 08:36
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da zagadjenje vazduha ubija svake godin oko 7 miliona osoba u svetu i izaziva razne bolesti i odsustva sa radnog mesta. U nedavnoobjavljenoj studiji navodi se da smanjenje zagadjenosti do granice koju preporučuje medjunarodna zdravstvena organizacija može sprečiti smrt 50 000 osoba u Evropi. Štetnost finih čestica po zdravlje dokazano je naročito u urbanim zonama i ove često dovode do smrtnosti, kardiovaskularnih i respiratornih bolesti i problema tokom trudnoće i fetalnog razvoja. Neophodne su brze akcije, promene u oblastima drumskog saobraćaja, industrije, aerodroma i luka ali i grejanja na drva i ugalj. Trenutno u Evropskoj uniji 18 država koristi ugalj, a kod nas, u Rumuniji, termocentrale na ugalj nalaze se na jugu zemlje. Zaustavljanje termocentrala na ugalj u svetu i eliminisanje subvencija za fosilno gorivo mogu uticati u velikoj meri na čistiju sredinu. Pod uslovom da je Brisel odlučan u nameri da suzbije klimatske promene. U decembru zemlje članice Evropske unije postigle su dogovor o smanjenju emisija gasova staklene bašete za najmanje 55% do 2030. godine u odnosu na 1990 godinu. Na duži rok cilj je postizanje klimatske neutralnosti 2050. godine . Prema navodima Blumberga prošle godine od ukupne potrebe Evropske unije ya električnom energijom 38% je proizvedeno iz obnovljivih resursi, za 4% više nego 2019. Ovaj rast je bio dovoljan da prvi put premaši proizvodnju električne energije iz fosilnog goriva. Povečane proizvodnje energije vetra i sunca uticao je na silazni trend proizvodnje uglja. 2020. godina bila je medjutim i godina restrikcija zbog pandemije, restrikcije koje su uticale i na smanjenje potražnje za energijom na nasem kontinentu, naglasila je za Radio Rumunija Otilija Nicu, analitičarka javnih politika u energetici i infrastrukturi Ekspert foruma: ,,Sa sadasnjim politikama, proizvodnja električne energije iz obnovljivih resursi prvi put je premašila proizvodnju iz fosilnog goriva. U 2021. godini očekujemo mali rast u proizvodnji uglja, ali na duži rok očekuje se ubrzano smanjenje osnovnih kapaciteta uglja. Postavlja se medjutim pitanje čime zameniti ugalj? Bez sumnje, moramo da zamenimo ugalji novim i fleksibilnim centralama. Treba da izgradimo nove kapacitete ali i da vodimo računa da se ne blokiramo u potrošnji fosilnog goriva na duži period.“
Otilija Nucu dodaje da zamena centralama na prirodni gas mogla bi da stvori probleme, iako ove manje zagadjuju od centrala na ugalj, ali investicije u ovakve centrale mogu da se amortizuju tek posle 30 godina. Evropski statistički podaci pokazuju da udeo fosilnog goriva, uglja, prirodnog gasa ili nafte, u proizvodnji energije u Evropskoj uniji je bio od 71%, sto predstavlja značajno smanjenje u poslednjim decenijama istovremeno sa prelaskom na obnovljive resurse. U našem slučaju udeo fosilnog goriva je sada od 73%. Predsednik Asocijacije inteligentne energije Dumitru Kisalica podseća da su u poslednjih pet godina postignuti mnogi dogovori o smanjenju emisija uglendioksida. Treba da se spremamo za budućnost, kaže Dumitru Kisalica: ,, Već sada treba da ocekujemo da cemo mozda vec 2025. godine imati odluku u vezi sa grejanjem stanova na gas u u 2030. odluku o pojedinim saobracajnim aktivnostima . Svi ovi elementi su poznati. Investicije su potrebne u proizvodnju zelene energije koja medjutim nije neprekidna proizvodnja jer zavisi od atmosferskih evolucija. U ovakvim situacijama Evropska unija kao i naša zemlja treba da razvijaju i velike kapacitete za skladištenje energije ili kapacitete koji mogu dopuniti obnovljivu elergiju kada ove nema dovoljno. Takodje treba da vodimo računa i o potrošnji i potražnji za energijom. Mnogo se govori u Evropskoj uniji i Rumuniji o masovnom prelasku saobraćaja sa klasičnog goriva na električno. Govorimo o odustajanju od grejanja stanova na drva, prirodni gas i tako dalje i prelasku na električnu energiju tamo 2050. godine. Ovo medjutim predpostavlja postojanje ogromnih kapaciteta za zamenu ove potrošnje.“
Ali za ovo su nam potrebni ogromni fondovi.
