U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)

,,Mladost je optimizam i cilji za koji se treba boriti''- geslo je kojim se služila Ana Aslan, jedna od najpoznatijih ličnosti svetske medicine, pionir istraživanja dugovečnosti i gerijatrije.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 11.10.2024, 00:00

,,Mladost je optimizam i cilji za koji se treba boriti“- geslo je kojim se služila Ana Aslan, jedna od najpoznatijih ličnosti svetske medicine, pionir istraživanja dugovečnosti i gerijatrije. Poznata i priznata zahvaljujući njenim istraživanjima u oblast medicine protiv starenja, uključujući revolucionarni Gerovital H3, Ana Aslan je uvek insistirala na posebnom značaju zdravog starenja sa posebnim naglaskom na prevenciju i inovacijske tretmane. Petesetih godina osnovala je Nacionalni gerijatrijski i gerontološki institut koji sada nosi njeno ime, prvi institut ove vrste na svetu koji je ubrzo posle osnivanja postao i Centar izvrsnosti. U svojim istraživačkim radovima stavila je akcenat na prevenciju, tretmane protiv starenja i na zdrav način života-koncepti koji i dana važe, a njena ostavštvina inspiriše nove generacije istraživača i lekara da traže rešenja za održavanje zdravlja i vitalnosti ljudi u starijim godinama. Medju ovima istraživačima je i dr Luiza Spiru, predsednica Fondacije Ana Aslan Internacional, članica ekspertske grupe Svetska zdravstvene organizacije, koja radi na redefinisanju koncepta aktivnog starenja. U skaldu sa medjunarodnim normama, starenje može da usledi nakon 65 godina, ali stvarnost dokazuje suprotno, kaže Luiza Spiru , možemo da ostarimo brže od hronološke starosti. Nažalost, na svetskom planu suočavamo se sa pravom pandemijom ranog cerebralnog starenja zbog hroničnog stresa, anksioznosti i depresija. Odustvo cerebralnog i intelektualnog vežbanja, negativni osećaji, egoizam i mržnja vode ka ranoj pojavi neuro-degerativnih bolesti, objašnjava dr Luiza Spiru i upozorava na pojavu sve češćih slučajeva mladih koji prerano stare: ,,Redefinisali smo koncept zdravog starenja centriran na pojedinca. Zasto? Jer pojedinac ne živi nezavisno, već u ekosistemu, živi okružen stresorima i u ovim uslovima nastupa starenje. Ova vrsta induvidualnog holističkog pristupa sa indivuidualnim rešenjima postaje praktično nova filozofija i novi koncept Svedske zdravstvene organizacije koji će biti implementiran svuda u svetu. Rumunija ima ovu šansu da iskoristi prevenciju kada je reč o hroničnim bolestima, jer ovde ne stojimo baš najbolje. Nije reč samo o medjunarodnim politikama, pred našom zemljom su mnogi zadaci. Mmnoge stvari treba da uradimo ne samo kada je reč o osposobljavanju lekarskih timova i impelmentaciji ove politike o aktivnom i zdravom starenju, već i o vaspitanju osoba koje uživaju ove lekarsske uslove. Jedna nevaspitana zemlja sa ovog stanovišta ne može da uživa u zdravlju.“

Vaspitanje je ključ bombardovanog društva stresorima, kaže univerzitetska profesorka Luiza Spiru. Sada na raspolaganju imamo i analize krvi koje identifikuju markere biološkog starenja, tako da znamo u kom ritmu stari jedna osoba ili da li joj preti veći rizik od hronične bolesti, naglasila je Luiza Spiru odnoseći se na glavne faktore dugovečnosti: ,,U prvom redu glavni faktori dugovečnosti zavise od naše svekodnevnice i našeg stava prema životu. Na individualnom planu znači da treba da se brinemo za nas, da se volimo. Mnogi pitaju zašto bih se voleo, da budem egoista. Da, možete da budete egoista u pozitivnom smislu. Jer to znači da poklanjate sebi pažnju, da ne idete kod lekara samo kada vam je najteže. Zavisi od nas samih, ali ja ču uvek da kažem da smo mi ono što nam se dešava svakodnevno. Želim iz sveg srca da Rumunija bude na mapi ,,plavih zona“ sveta. 2021. godine snimili smo film sa Digi World, obišli smo plave zone Rumunije i sreli više stogodišnjaka, ljudi koji su živeli u teško shvačenim uslovima za današnju omladinu i generacije koje žive u svetu pod informatičkim bombardovannjem. Stogodišnjaci koji su preživeli rat, suočavali su se sa materijalnim oskudicama, ali koji nikada nisu sumnjali u smisao zivota. Ovi i sada pod stare dana imaju intelektualne aktivnosti i vežbaju mozak iako nisu svesni da ovo rade. Ovi jedu zdravu hranu, raduju se životu onakav kakav je, iako su izgubili najdraže. Raduju se stvarima koje su sami napravili. Srećni su kada se bude ujutru, jer mogu da hodaju, da idu nedeljom u crkvu. Bili su odgovorni i preuzimali odgovornost bez oklevanja. Odgovornost je jedna od najvažnijih osobina ljudi koji imaju šansu da aktivno i zdravo ostare.“

Životni vek je u porastu i u Rumuniji, a to je dobra stvar, ali nije svejedno kakom ćemo ostariti. ,,Svi mi želimo da živimo duže i bolje, da budemo nezavisni i da nam pod stare dane odeća ne bude preteška“, kazala je Luiza Spiru.