Zanimanja budućnosti (02.12.2022)

U svetu stalnih promena mnoga zanimanja nestaju velikom brzinom. Naglim razvojem tehnologije i pomene postaju sve učestalije. Mnoga zanimanja sa repetativnim karakterom nestaće i najverovatnije njihovo mesto će preuzeti roboti. Istovremeno, pojaviće se nova zanimanja bazirana na kreativnosti. Tražiće se stručnjaci za robotiku i vestašku inteligenciju, kreatori softvera veštacke inteligencije, kreatori i dizajneri virtuelnih prostora, prizvodjači softvera i IT aplikacija, analitičari digitalnog marketinga ili fundamentalnih zanimanja poput medicinskih pomoćnika, fizioterapeuta, kinoterapeuta koji koriste inteligentnu opremu, finansijski savetnici, medicinski menadžeri. Iako možda zvuči kao naučna fantastika u bliskoj budućnosti potražnja za kretorima četbotova, menadjera za digitalno opismenjavanje za inteligentne prodavnice, hiruzima memorije, specijalistima za oživljavanje nestalih vrsta, kreatorima alternativne energije, vasionskim kliničarima, vasionskim trgovinskim pilotima, pravnicima za genetsku etiku. Ali i za radnicima u kompanijama nekonvencionalne energije, rudarima na velikim dubinama u potrazi za retskim mineralima u okeanima, organizacionim remodelatorima, virtuelnim profesorima, menadjerima za elektronske sportske dogadjaja, inženjerima i dizajnerima za obnovljive plastične materije, instruktirima za preživljavanje u ekstremnim uslovima. Ova su samo neka od predstavljenih zanimanja budućnosti na nedavnom 5. Vodiču zanimanja budućnosti, održanog na inicijativu za konkurentnost (INACO). Kriza osoblja primorala je mnoge oblasti na automatizaciju, vojsku, poljoprivredu, medicinu, ugostiteljstvo ili policiju, ističu u INACO. Pojavljuju se mnogi policajci roboti, kelneri roboti, poljoprivredni roboti, endoskopski roboti, inteligentni vojni roboti na ratnim poljima. Ljudskoj snazi pridružuje se sada vestačka snaga. Koristićemo sve češče ove inteligentne sprave sa velikom snagom analize, objasnila je za slušaoce Radia Rumunija Andreea Paul, predsednica INACO: ,,Danas smo pozvani da naučimo kako da se sprijateljimo sa inteligentnim apartima koji postaju sve manji i sve inteligentniji. Nijedno zanimanje se ne može više zamisliti bez digitalnog opismenjavanja. U advokaturi softovi veštačke inteligencije poznaju zakonadavsva svih zemlaja sveta ili u medicini gde postoje nanoroboti koji posle unosenja u ljudsko telo rešavaju zdravstveno pitanje ututar ljudskog tela ber intruzivne hirurške intervencije. Lekar se nalazi u Velikoj Britaniji a pacijent na jugu Afrike. Ovo je stvarnost. Ili u engleskoj kriminalistici kada je jedan robot sa vestačkom inteligencijom identifikovao 2017. godine prvi kriminal na bazi primljenih podataka od osoba koje su mogle da ga opišu. Sve ovo je realnost i razvija se veoma brzo.“

Corina Cristea, 02.12.2022, 08:32

U svetu stalnih promena mnoga zanimanja nestaju velikom brzinom. Naglim razvojem tehnologije i pomene postaju sve učestalije. Mnoga zanimanja sa repetativnim karakterom nestaće i najverovatnije njihovo mesto će preuzeti roboti. Istovremeno, pojaviće se nova zanimanja bazirana na kreativnosti. Tražiće se stručnjaci za robotiku i vestašku inteligenciju, kreatori softvera veštacke inteligencije, kreatori i dizajneri virtuelnih prostora, prizvodjači softvera i IT aplikacija, analitičari digitalnog marketinga ili fundamentalnih zanimanja poput medicinskih pomoćnika, fizioterapeuta, kinoterapeuta koji koriste inteligentnu opremu, finansijski savetnici, medicinski menadžeri. Iako možda zvuči kao naučna fantastika u bliskoj budućnosti potražnja za kretorima četbotova, menadjera za digitalno opismenjavanje za inteligentne prodavnice, hiruzima memorije, specijalistima za oživljavanje nestalih vrsta, kreatorima alternativne energije, vasionskim kliničarima, vasionskim trgovinskim pilotima, pravnicima za genetsku etiku. Ali i za radnicima u kompanijama nekonvencionalne energije, rudarima na velikim dubinama u potrazi za retskim mineralima u okeanima, organizacionim remodelatorima, virtuelnim profesorima, menadjerima za elektronske sportske dogadjaja, inženjerima i dizajnerima za obnovljive plastične materije, instruktirima za preživljavanje u ekstremnim uslovima. Ova su samo neka od predstavljenih zanimanja budućnosti na nedavnom 5. Vodiču zanimanja budućnosti, održanog na inicijativu za konkurentnost (INACO). Kriza osoblja primorala je mnoge oblasti na automatizaciju, vojsku, poljoprivredu, medicinu, ugostiteljstvo ili policiju, ističu u INACO. Pojavljuju se mnogi policajci roboti, kelneri roboti, poljoprivredni roboti, endoskopski roboti, inteligentni vojni roboti na ratnim poljima. Ljudskoj snazi pridružuje se sada vestačka snaga. Koristićemo sve češče ove inteligentne sprave sa velikom snagom analize, objasnila je za slušaoce Radia Rumunija Andreea Paul, predsednica INACO: ,,Danas smo pozvani da naučimo kako da se sprijateljimo sa inteligentnim apartima koji postaju sve manji i sve inteligentniji. Nijedno zanimanje se ne može više zamisliti bez digitalnog opismenjavanja. U advokaturi softovi veštačke inteligencije poznaju zakonadavsva svih zemlaja sveta ili u medicini gde postoje nanoroboti koji posle unosenja u ljudsko telo rešavaju zdravstveno pitanje ututar ljudskog tela ber intruzivne hirurške intervencije. Lekar se nalazi u Velikoj Britaniji a pacijent na jugu Afrike. Ovo je stvarnost. Ili u engleskoj kriminalistici kada je jedan robot sa vestačkom inteligencijom identifikovao 2017. godine prvi kriminal na bazi primljenih podataka od osoba koje su mogle da ga opišu. Sve ovo je realnost i razvija se veoma brzo.“

Imaćemo tehnološku depresiju kako i vandigitalnu depresija, pojaviće se novi oblici bolesti, novi terapeuti, psiholozi za tehnološku detoksifikaciju, tvrdi Andreea Paul. U poljoprivredi digtalni farmer je već potreba današnjice koji može koordinisati poljoprivredne dronove da nad poljoprivrednim usevima prikupe informacije u realno vreme u vezi s kvalitetom biljaka, bolestima koji se mogu pojaviti u dotičnim zonama, nestašici vode ili gnojiva. Isti dronovi mogu da se vrate sa potrebnim količinama djubriva ili lekova za pogodjene zone, objašnjava Andreea Paul i precizira da nestanak pojedinih zanimanja ne treba da nas zabrinjava jer nas istorija uči da posle svake industrijske revolucije broj novih zanimanja je veći od nestalih: ,,Šta zapravo rade ovi aparati koje mi nazivamo inteligentnim? Ovi inteleigentni aparati, bilo da je reč o robotima ili softovima, preuzimaju repetativni rad ljudi. Nama preostaje da budemo kreativni, da proizvodimo robote, da dizajniramo ove robote, da ih popravljamo i pretvorimo u prihvatljivu formu. Odbijanje interakcije sa ovim napravama je normalna reakcija jer nisu svi tehnološki lideri. Po pravilu tehnološki lideri koji osećaju puls stvari i rešenja idu napred i na bazi njihovih rezultata dolaze tehnološki pratioci. Neki će i ostati i u ovoj socijalnoj klasi ljudi koji se ne mogu zaposliti. O ovima Juval Harari priča još od 2013. godine i za ove se priprema minimalna garantovana plata. Ovakvi razgovori vode se na globalnom nivou ne samo u Evropskoj uniji. Paralelno pojavljuje se još jedno interesantno pitanje, da li treba oporezivati robote? Možda će generacija naše dece to i učiniti. Ili će se pojaviti advokat za prava robota, jer roboti postaju akteri na tržištu rada“.

Mi ljudi, kao civilizacija, treba stalno da se prilagodjavamo, kaže Andreea Paul.