Izbori sa širokim odjekom (13.11.2026)

Američki Izbori na pola mandata doneli su Demokratskoj stranci pobedu u Senatu i Predstavničkom domu, potvrdjujući istovremeno nezadovoljstvo glasača izraženo u istraživanjima javnog mnjenja i gubljenje republikanske kontrole nad Kongresom.

Corina Cristea, 13.11.2026, 00:00

Američki Izbori na pola mandata doneli su Demokratskoj stranci pobedu u Senatu i Predstavničkom domu, potvrdjujući istovremeno nezadovoljstvo glasača izraženo u istraživanjima javnog mnjenja i gubljenje republikanske kontrole nad Kongresom. Američka stampa smatra da su glavne teme koje su uticale na ishod rezultata izbora bile pre svega opadanje kupovne moći, koja je u suprotnosti sa  geslom ,,Amerikom na prvom mestu’’ i MAGA strujom Republikanske partije kao i rat u Iranu koji je poskupeo gorivo. Glasanje u Americi uputilo je jasnu poruku da je potrebna snažnija kontrola nad izvršnim telom, kažu analitičari, i da od 3. januara demokrate mogu da utiču presudno na zakonodavni proces, federalni budžet i važna imenovanja u administraciji i federalnom pravosudnom sistemu, a parlamentarne komisije na čelu sa demokratama raspolagaće solidnim argumentima za vodjenje istraga protiv Trampove administracije. Cela MAGA struja i takozvani suverenistički talas širom sveta načiće se pod spektrom ovih izbora, kaže profesor političkih nauka na Univerzitetu Babeš- Bolijaj, Radu Albu Komanesku: ,,Ono što se sada dešava ne definiše samo položaj Donalda Trampa u odnosu na poslednje dve godine svog mandata već i trajnost Trampovih ideja i Maga struje kao i imitatora iz drugih drugih delova sveta koji celo vreme gledaju na SAD tražeći podršku, čak i ako ova na kraju krajeva predpostavlja prelazak na druge norme i ideje medjunarodnog sistema. Za Amerikance ovi izbori koncentrišu se na pitanja ekonomske situacije, poskupljenja, inflacije, i na sve što je uticalo na energetsklu transformaciju kroz koju prolaze SAD, na  uticaj energetskih politika na medjunarodnom nivou, jer kada su američka industrija i američko stanovništvo zavisni od goriva, sve što se dogadja na Srednjem istoku ima poseban uticaj na američko tržište. Ako dodamo i rastuće nezadovoljstvo sukobom sa Iranom i eventualne ratne pobede koja bi predpostavljala intervenciju američkih kopnenih snaga, jasno je da je ova kombinacija veoma komplikovana za Donalda Trampa’’.

Ishod izbora ima implikacije i u Evropi, Ukrajini, Kini, na Srednjem istoku i u svetskoj ekonomiji i jasno pokazuje da Trampova administracija u naredne dve godine treba da vlada u mnogo komplikovanijem političkom kontekstvu. Američki izbori na sredini mandata imaće veliki uticaj i na evrosko dezangažovanje, koju Tramp intenzivno promoviše, objašnjava politički analitičar Andrej Tiuc: ,,Važno je znati da Donald Tramp dolazi na trendu delimičnog  dezangažujanja SAD, odnosno povlačenja iz Evrope da bi se okrenule Aziji. Ovo povlaćenje po oceni Amerikanaca znači manje troškova u Evropi, a istovremeno i odredjenu hegemoniju i skoru pravo veta na pojedine evropske spoljnopolitičke i vojne stavove. Donald Tramp je loše implementisan i haotičam eksponent ovog stava koji dele i pojedini stariji republikanci. Sa druge strane, ono što je Tramp doneo je distanciranje američkog izbornog tela od spoljne politike, namera da se izborno telo udalji od ove pozicije. Ova namara dolazi u vreme kada izborno telo prihvata američki intervencionizam u velikoj meri verujući svojim elitama. Kada elite jednoglasno ne podržavaju prisustvo u Evropi, ni izborno telo na ispoljava isti entuziazam. Ako postoji ovaj pritisak, demokrate u Kongresu treba da vode računa o ovoj situaciji’’.

Promena parlamentarne većine ne menja automatski orijentaciju američke spoljne politike jer predsednik i dalje ima važne nadležnosti u oblastima nacionalne bezbednosti i medjunarodnih odnosa. Ne smatram da ćemo imati korenite izmene paradigme, kaže Tudor Kurtifan, glavni i odgovorni urednik Defence Rumunija: ,,Kada je reč o spoljnoj politici predsednik SAD ima i dalje glavni adut, on je glavni faktor odlučivanja u spoljnoj politici, izvršnim pitanjima, jer je predsednik  države i vlade. Imaćemo najverovatnije žestoku unutrašnju borbu u SAD, koja će bez sumnje uticati na spoljnu politiku, ali bez korenitih promena u odnosu na poslednje dve godine. Vodiće se unutrašnje borbe i mnoge rasprave i Donald Tramp će sigurno ćesto iskoristiti pravo veta.’’

Budžeti odbrane, spoljna pomoć i finansiranje medjunarodnih operacija mogu da postanu teme za raspravu i političku konfrontaciju. Prema procenama rat u Iranu i odnosi sa evropskim saveznicima mogli bi da izazovu intenzivne rasprave u Kongresu, a demokrate bi mogle da iskoriste njihovu premoć za odobravanje pakta pomoći Ukrajini i preispitivanje Zakona o sankcijama Rusiji. Predsednik Atlanskog saveta u Vašingtonu Frederik Kempe, kaže da ako će se Ukrajina, Evropa i njihovi prijatelji iz Kongresa podici protiv svakog dogovora protiv Kijeva, izbori na sredini mandata mogli bi da utiču na pobedu Ukrajine u ratu.