Zlatne ideje iz Ženeve (22.07.2016)

Ovodišnji 44. Medjunarodni salon u Ženevi, održan pod visokim pokroviteljstvom Švjcarske savezne vlade i Svetske organizacije za intelektualnu zaštitu, potvrdio je i ove godine izuzetnu vrednost rumunskih istraživača. Ove godine osvojeno je 20 zlatnih medalja a prošle rumunska inventika je osvojila 28 medalja (18 zlatnih, 7 srebrnih i 3 bronzane). Ove godine prijavilo se 700 izlagača, a mnogi originalni koncepti vezani su za zdravstvo i monitoring ljudskog organizma, polazeći od jedne aplikacije za zaštitu mesečara, pa sve do aparata koji pokazuje koliko je krvi izgubila jedna ranjena osoba i automatski vrši transfuziju potrebnom krvnom grupom. Marioara Avram istraživač Nacionalnog instituta za istraživanje i razvoj mikrotehnologije bila je i ove godine u užem krugu osvajača zlatne medalje. Zajedno sa mladim timom istraživača, Marioara Avram je pre godinu dana pronašla reaktiv na bazi zlatnih nanočestica pomoću kojih se velikom preciznošću utvrdjuju dubinske i površinske granice tumora. Ovaj aparat može da pomogne lekarima da utvrde površinske i dubinske razmere tumora koje treba odstraniti. Nagradjen u Ženevi prošle godine, ovaj reaktiv je bio polazna tačka za drugi pronalazak koji je ove godine osvojio takodje zlato. Marioara Avram je za Radio Rumunija objasnila: ,,Ove godine nastavila sam rad na istim melanomima kože. Morala sam da izmislim aparat koji može da meri dijelektričku konstantu i indeks refrakcije tumora kako bi se mogle odvojiti bolesne od zdravih celija. Na ovaj način se može utvrditi bolesna celija neinvazivnom metodom, izbegavajući biopsiju tumora. Utvrdjuju se tumorske čelije direktno iz krvi mereći dijelektričku konstantu ili indeks refrakcije. Došla sam do ove ideje prošle godine koristeći reaktiv na bazi koloidalnog zlata. Videla sam pod mikroskop da su ove čelije zahvačene tumorom imale plasmoničku rezonanciju različite talasne dužine od mojih očekivanja. Uglavnom biološki material pravi rezonancu i morala sam sebi da objasnim šta se desilo sa zlatnim nanočesticama. Trebalo je da radim na ovom aparatu da bih utvrdila tačne karakteristike tumorskih čelija koje nisu poznate u stručnoj literature. Ovo je bio prelazni period za drugi aparat na koji radim, sa ciljem da pronadjem cirkulantne tumorske čelije u krvi, i mogu da vam kažem da je ovo revolucionarni metod na svetskom planu.,,

Corina Cristea, 22.07.2016, 09:24

Ovodišnji 44. Medjunarodni salon u Ženevi, održan pod visokim pokroviteljstvom Švjcarske savezne vlade i Svetske organizacije za intelektualnu zaštitu, potvrdio je i ove godine izuzetnu vrednost rumunskih istraživača. Ove godine osvojeno je 20 zlatnih medalja a prošle rumunska inventika je osvojila 28 medalja (18 zlatnih, 7 srebrnih i 3 bronzane). Ove godine prijavilo se 700 izlagača, a mnogi originalni koncepti vezani su za zdravstvo i monitoring ljudskog organizma, polazeći od jedne aplikacije za zaštitu mesečara, pa sve do aparata koji pokazuje koliko je krvi izgubila jedna ranjena osoba i automatski vrši transfuziju potrebnom krvnom grupom. Marioara Avram istraživač Nacionalnog instituta za istraživanje i razvoj mikrotehnologije bila je i ove godine u užem krugu osvajača zlatne medalje. Zajedno sa mladim timom istraživača, Marioara Avram je pre godinu dana pronašla reaktiv na bazi zlatnih nanočestica pomoću kojih se velikom preciznošću utvrdjuju dubinske i površinske granice tumora. Ovaj aparat može da pomogne lekarima da utvrde površinske i dubinske razmere tumora koje treba odstraniti. Nagradjen u Ženevi prošle godine, ovaj reaktiv je bio polazna tačka za drugi pronalazak koji je ove godine osvojio takodje zlato. Marioara Avram je za Radio Rumunija objasnila: ,,Ove godine nastavila sam rad na istim melanomima kože. Morala sam da izmislim aparat koji može da meri dijelektričku konstantu i indeks refrakcije tumora kako bi se mogle odvojiti bolesne od zdravih celija. Na ovaj način se može utvrditi bolesna celija neinvazivnom metodom, izbegavajući biopsiju tumora. Utvrdjuju se tumorske čelije direktno iz krvi mereći dijelektričku konstantu ili indeks refrakcije. Došla sam do ove ideje prošle godine koristeći reaktiv na bazi koloidalnog zlata. Videla sam pod mikroskop da su ove čelije zahvačene tumorom imale plasmoničku rezonanciju različite talasne dužine od mojih očekivanja. Uglavnom biološki material pravi rezonancu i morala sam sebi da objasnim šta se desilo sa zlatnim nanočesticama. Trebalo je da radim na ovom aparatu da bih utvrdila tačne karakteristike tumorskih čelija koje nisu poznate u stručnoj literature. Ovo je bio prelazni period za drugi aparat na koji radim, sa ciljem da pronadjem cirkulantne tumorske čelije u krvi, i mogu da vam kažem da je ovo revolucionarni metod na svetskom planu.,,

Profesor Danijel Gikulesku sa Univerziteta u Bukureštu osvojio je nedavno nagradu na Medjunarodnom salonu inventike u Ženevi ,,Računa se na kombinaciju tehnologija i nekonvencionalnih procedura. Trend ide sada ka mikrotehnologiji pa čak i nanotehnologiji’’ objašnjava profesor Gikulesku: ,,Imali smo dva pronalaska, jedan je nagradjen zlatnom medaljom, a drugi specijalnom nagradom žirija. Radi se o nastavljanju naše istraživačke direkcije, odnosno o kombinaciji nekonvencionalnih tehnologija. Ovo su hibridne kombinacije. Ove godine imali smo kombinacije elektroerozije i ultrazvuka sa jedne strane i elktrohemije i ultrazvuka. Ova kombinacija donosi brojne prednosti,. Ovde je zapravo reč o trendu stvaranja sve manjih površina, ultraminiturnih izuzetno vredne za IT, komunikaciju, elektroniku, optoelektroniku i druge oblasti.’’

Pravi problem medjutim predstavlja transfer tehnologije iz laboratorije ka raznim segmentima tržišta da bi se kasnije pronalasci mogli prodavati- kaže profesor Danijel Gikulesku: ’’Medjunarodni salon u Ženevi je najbolji način promovisanja, a za nas velika šansa za otvaranje ka zonama sa razvijenijim privredma, u kojima postoje veće šanse za primenu ovih proizvoda. Uveren sam da tamo gde postoje rezultati koji obećavaju, potencijalni investitori će se ubrzo pojaviti. Mislim da postoji odredjenene razlike izmedju Evrope, koja je nešto konzervativnija, i SAD ili Azije, gde se transfer tehnologije brže ostvarije.’’

Prema zvaničnim podacima, Državnom birou za inventiku i marke svake godine stiže izmedju 1000 i 1100 zahteva za patentiranje inovacija, ali samo 400 dobijaju pozitivni odgovor.