Mehanizmi rumunske privrede (16.02.2018)
Rumunija je zabeležila prošle godine privredni rast od 7% u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Nacionalni statistički institut. Ovaj najveći privredni rast u poslednjih 9 godina plasira našu zemlju na prvo mesto u Evropskoj uniji, ali pojedini analitičari izražavaju skpticizam jer se ritam bazira na rastučoj potrošnji i sa druge, ekonomski rast nije uvek sinonim za razvoj. ,, Glavni motor privrednog rasta je bila potrošnja domačinstava zahvaljujući manjim porezima i većim platama. Javne investicije su u padu već druge uzastopne godine upozorila ne nedavno Evropska komisija i prognozirala usporavanje privrednog rasta naše zemlje ove godine na 4,5% i na 4% u 2019. godini. Ove objavljene prognoze Evropske unije slične su nedavnim prognozama Svetske banke. Dan Suču, port parol Narodne banke Rumunije, gost Radia Rumunija, naglasio je da se posle pažljive anlize dolazi do zaključka da je privredni rast u velikoj meri rezultat potrošnje ,,Istina je da smo imali i rekordnu industrijsku godinu. Ali potrošnja je dala najveći doprinosi ovakvoj evoluciji cena, jer je povećana potražnja, po zakonima ekonomije, donela veće cene. Ja sada ne želim da kritikujem odluku o povećanju plata, već samo konstatujem i pozivam na reakciju. Dobro, plate su povećane, da vidimo kako možemo da povečamo i produktivnost, kako bismo zautavili ova veštačka poskupljenja?. Šta možemo da uradimo da bi naša privreda imala veći broj motora, veći potencijal rasta, ne samo potrošnju i industrijsku proizvodnju?. I javne investicije treba da doprinose privrednom rastu kao i mnogi drugi elemnti koji nisu dovoljno iskorišćeni. Računali smo samo na jedan motor rasta ili na jedan ipo,a to nije dovoljno.- smarta Dan Suču. Potrošnja kao glavni motor privrednog rasta imala je negativan efekat na trgovinski deficit, koji je prošle godine povećan za 30%-naglasio je guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku prilikom nedavnog izveštaja o inflaciji. Medju struturne probleme sa kojima se Rumunija suočava pored rasta spoljnotrgovinskog deficita, Mugur Isaresku je podvukao da bi od većeg značaja bilo ponovno osvajanje domaćeg trzista od strane prehrambene industrije nego povećanje izvoza. Finansijski analitičar Aurelijan Dokija objašnjava: ,,Jasno je da kada govorimo o zadovoljavanju potreba stanovnika naše zemlje postoje odredjeni ekonomski sektori koji ne mogu ipuniti ovaj zadatak. Najbolji primer je prehrambena industrija iako ova ima proizvodni potencijal. Primer koji je guverner pomenuo odnosi se na proizvodnju voća, uglavnom jabuka. Nažalost, iako imamo velike površine livada i proizvodni kapacitet, ove proizvode retko vidjamo na rafovima prodavnica zbog loše organizacije proizvodjača
Corina Cristea, 16.02.2018, 09:31
Rumunija je zabeležila prošle godine privredni rast od 7% u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Nacionalni statistički institut. Ovaj najveći privredni rast u poslednjih 9 godina plasira našu zemlju na prvo mesto u Evropskoj uniji, ali pojedini analitičari izražavaju skpticizam jer se ritam bazira na rastučoj potrošnji i sa druge, ekonomski rast nije uvek sinonim za razvoj. ,, Glavni motor privrednog rasta je bila potrošnja domačinstava zahvaljujući manjim porezima i većim platama. Javne investicije su u padu već druge uzastopne godine upozorila ne nedavno Evropska komisija i prognozirala usporavanje privrednog rasta naše zemlje ove godine na 4,5% i na 4% u 2019. godini. Ove objavljene prognoze Evropske unije slične su nedavnim prognozama Svetske banke. Dan Suču, port parol Narodne banke Rumunije, gost Radia Rumunija, naglasio je da se posle pažljive anlize dolazi do zaključka da je privredni rast u velikoj meri rezultat potrošnje ,,Istina je da smo imali i rekordnu industrijsku godinu. Ali potrošnja je dala najveći doprinosi ovakvoj evoluciji cena, jer je povećana potražnja, po zakonima ekonomije, donela veće cene. Ja sada ne želim da kritikujem odluku o povećanju plata, već samo konstatujem i pozivam na reakciju. Dobro, plate su povećane, da vidimo kako možemo da povečamo i produktivnost, kako bismo zautavili ova veštačka poskupljenja?. Šta možemo da uradimo da bi naša privreda imala veći broj motora, veći potencijal rasta, ne samo potrošnju i industrijsku proizvodnju?. I javne investicije treba da doprinose privrednom rastu kao i mnogi drugi elemnti koji nisu dovoljno iskorišćeni. Računali smo samo na jedan motor rasta ili na jedan ipo,a to nije dovoljno.- smarta Dan Suču. Potrošnja kao glavni motor privrednog rasta imala je negativan efekat na trgovinski deficit, koji je prošle godine povećan za 30%-naglasio je guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku prilikom nedavnog izveštaja o inflaciji. Medju struturne probleme sa kojima se Rumunija suočava pored rasta spoljnotrgovinskog deficita, Mugur Isaresku je podvukao da bi od većeg značaja bilo ponovno osvajanje domaćeg trzista od strane prehrambene industrije nego povećanje izvoza. Finansijski analitičar Aurelijan Dokija objašnjava: ,,Jasno je da kada govorimo o zadovoljavanju potreba stanovnika naše zemlje postoje odredjeni ekonomski sektori koji ne mogu ipuniti ovaj zadatak. Najbolji primer je prehrambena industrija iako ova ima proizvodni potencijal. Primer koji je guverner pomenuo odnosi se na proizvodnju voća, uglavnom jabuka. Nažalost, iako imamo velike površine livada i proizvodni kapacitet, ove proizvode retko vidjamo na rafovima prodavnica zbog loše organizacije proizvodjača
Drugi strukturni problem na koji se guverner ukazao su rastuće tenzije i slabosti tržišta rada. Koji su razlozi za ovakvo stanje pitali smo Aurelijana Dokiju: ,,Na tržištu rada svedoci smo rastućih tenzija jer se potražnja firmi ne može zadovoljiti, tako da se pojavljuju negativni efekti na troškove radne snage i strukturu proizvodnje. Jer ne možemo da imamo pretenzije da razvijamo industrijske sektore ili uslužne delatnosti sa velikom dodatnom vrednošću kada nemamo kvlifikovanu radnu sagu. Ako nećemo rešiti ovaj problem, potoji rizik da ostanemo u zoni proizvodnje sa niskom dodatnom vrednošću, a to bi značilo niži stepen razvoja i dohodak koji se neće približiti proseku Evropske unije.
Rumunija je zabeležila jednu od najbržih stopa inflacije u Evropi u drugom polugodištu 2017. godine, kada je inflacija u roku od samo šeti meseci povećana sa 0,8 % na 3,3%, precizirao je guverner Isaresku.
