Avganistan vruća tačka na mapi sveta (13.09.2019)
U poslednja dva talibanska atentata u Avganistanu poginula su i dva rumunska državljana, jedan predstavnik diplomatske misije naše zemlje u Kabulu i jedan vojnik, vozač u okviru komandnih struktura Severoatlanske alijanse. Vojnik je izgubio život u napadu automobilom bombom u blizini Zelene zone. Odgovornost za napade preuzeli su talibanski pobunjenici koji po pravilu napadaju NATO snage, strane državljane u Kabulu i avganistanske institucije. Trenutno naša zemlja u Avganistanu ima preko 760 vojnika koji učestvuju u misiji Odlučna podrska (Resolute Support).
Corina Cristea, 13.09.2019, 08:42
U poslednja dva talibanska atentata u Avganistanu poginula su i dva rumunska državljana, jedan predstavnik diplomatske misije naše zemlje u Kabulu i jedan vojnik, vozač u okviru komandnih struktura Severoatlanske alijanse. Vojnik je izgubio život u napadu automobilom bombom u blizini Zelene zone. Odgovornost za napade preuzeli su talibanski pobunjenici koji po pravilu napadaju NATO snage, strane državljane u Kabulu i avganistanske institucije. Trenutno naša zemlja u Avganistanu ima preko 760 vojnika koji učestvuju u misiji Odlučna podrska (Resolute Support).
Vojni analitičar Hari Bukur Marku, gost Radia Rumunija, kazaće nam šta se trenutno dogadja u Avganistanu i zbog čega postoji medjunarodna odgovornost za ovu zonu:,,Avganistan je posebna država, nalazi se izmedju država koje i dalje nastoje da reše probleme blagostanja ili sigurnosti vojnim sredstvima, mislim ovde na Pakistan, Iran pa čak i na Rusiju, države koje su formirane na ovoj bazi i u kojima je vojna sila veoma važna u svakodnevnom životu gradjana. Jedna ovakva država, u našem slučaju Avganistan. napadnuta je vojno od strane SAD i američkih saveznika zbog proste činjenice da su sa njene teritroriji delovale terorističke oorganizacije poput AlKaide koja je srušila poznate tornjeve u Nju Jorku 11. septembra 2001. godine. SAD su vojno prisutne u Avganistanu skoro 18 godina, vodile su rat protiv talibana koji su u to vreme bili na vlasti, vojno su Amerikanci pobedili, ali nisu uništili talibane. S vremena na vreme ovi uspevaju nekako da napune kamion eksplozivom i da aktiviraju bombe u blizini neke mete. Pitanje je šta traži Rumunija u celoj ovoj priči?. Odgovor je medjunarodna odgovornost.“
Prema podacima Pentagona od kada su SAD lansirale prvu vojnu operaciju u Avganistanu, u oktobru 2001. godine, poginulo je preko 2400 vojnika a preko 20 000 je ranjeno u raznim misijama. Medju poginulima su i tridesetorica Rumuna. Glavne mete u ovim zonama su po pravilu predstavnici velikih sila. Sada, posle prvog napada, zgrada Ambasade Rumunije u Kabulu je skoro u potpunosti uništena i sada je van upotrebe. Treba naglasiti da Rumunija u ovoj zoni spada u red država koje uživaju posebne simpatije. Da li se nešto promenilo u medjuvremenu? Rumunska ministarka inostranih poslova Ramona Manesku objasnjava:,,Ništa se nije promenilo. Simpatije prema Rumunima i Rumuniji nemaju nikakve veze sa zdravim razumom teroriste kada ovaj napada. Radi se o terorističkom napadu na jednu misiju u Avganistanu, misiju jedne evropske države i ovde ne možemo govoriti o simpatiji ili antipatiji prema Rumuniji.“
Napad je izvršen nedugo nakon susreta predsednika Avganistana Ašrafa Ganija sa američkim izaslanikom Zalmanijem Kalilzadom. Susret je bio posvećen mirovnom projektu sa avganistanskim pobunjenicima, ali izgleda da projekat nije opšteprihvacen medju talibanima. Sada je projekat pod velikim znakom pitanja posle odluke američkog predsednika Donalda Trampa da prekine mirovne pregovore sa talibanima. Lider Bele kuće je saopštio da se otkazuje susret u Kemp Dejvidu, koji je trebalo da se održi nekoliko dana pre komemoracije žrtava atenata 11. septembra. Donald Tramp, koji je obećao da će se američki vojnici povuci iz Avganistana i brazložio je promenu svog stava nedavnim atentatima u Kabulu u kojima je poginuo i jedan američki vojnik. SAD ne isključuju mogućnost nastavljanja pregovora sa talibanima ali pod uslovom da pobunjenici promene stav i poštuju preuzete angažmane, izjavio je šef američke diplomatije Majk Pompeo. Mnogi ambasadori SAD u Kabulu upozoravavali su u otvorenom pismu na opasnosti od užurbanog povlačenje američkih vojnika pre uspostavljanja pravog mira. U Kabulu predsednik Ašraf Gani je izjavio da se pravi mir u Avganistanu može uspostaviti samo ako će talibani odustati od nasilja i voditi direktne pregovore sa Vladom.
Od početka tekuće godine do sada u atentatima u Kabulu je poginulo 200 ljudi i ranjeno preko 9000.
