Veliki korak prema klimatskoj neutralnosti (18.12.2020)

Okupljeni u Briselu šefovi država i vlada zemalja Evropske unije postigli su dogovor o smanjenju emisija gasova sa efektima staklene bašte za 55% do 2030. godina u odnosu na 1990. godinu. Dogovor otvara vrata klimatskoj neutralnosti u 2050. godini, pruža sigurnost investitorima, poslovnim krugovima, javnim institucijama i državljanima, naglasila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Dogovor je postignut godinu dana nakon pokretanja Evropskog zelenog plana, koji predvidja pretvaranja Unije u pravedno, zdravo, trajno i propseritetno društvo i promenu načina na koji postupamo sa prirodom, Da bi državljani, zajednice i organizacije postale sastavni deo izgradnje jedne ekološke Evrope, Komisija je nedavno pokrenula Evropski klimatski plan, koji otvara prostor razmeni mišljenja o klimatskoj krizi i akcijama u sklopu evropskog klimatskog pokreta u neprestanoj ekpanziji. Gost Radia Rumunija univerzitetski profesor dr. Mirča Ducu, predsednik Ekološkog univerziteta u Bukureštu, govorio je o posebnom značaju odluka Unije iz klimatske oblasti i usvajanja ovih mera: ,,Evropska unija opredelila se 11. decembra 2019. godine za novu strategiju rasta i nastoji da pretvori ekološke prioritete u razvojne šanse. Treba da krenemo od situacije Evropske unije, zone sa siromašnim resursima fosilnog goriva koja želi da iskoristi razvijene tehnologije i tehnike koje emituju manje ugljen dioksida za obezbebedjivanje ekonomskih beneficija. Unija je na svetskom nivou preuzela odgovornost za borbu protiv klimatskih promena i za razvoj ekološke tranzicije u svim oblastima, menjajući način proizvodnje, akcija i potrošnje kako bi se uskladila borba protiv klimatskih promena sa ekološkim i ekonomskim razvojem.“

Corina Cristea, 18.12.2020, 10:19

Okupljeni u Briselu šefovi država i vlada zemalja Evropske unije postigli su dogovor o smanjenju emisija gasova sa efektima staklene bašte za 55% do 2030. godina u odnosu na 1990. godinu. Dogovor otvara vrata klimatskoj neutralnosti u 2050. godini, pruža sigurnost investitorima, poslovnim krugovima, javnim institucijama i državljanima, naglasila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Dogovor je postignut godinu dana nakon pokretanja Evropskog zelenog plana, koji predvidja pretvaranja Unije u pravedno, zdravo, trajno i propseritetno društvo i promenu načina na koji postupamo sa prirodom, Da bi državljani, zajednice i organizacije postale sastavni deo izgradnje jedne ekološke Evrope, Komisija je nedavno pokrenula Evropski klimatski plan, koji otvara prostor razmeni mišljenja o klimatskoj krizi i akcijama u sklopu evropskog klimatskog pokreta u neprestanoj ekpanziji. Gost Radia Rumunija univerzitetski profesor dr. Mirča Ducu, predsednik Ekološkog univerziteta u Bukureštu, govorio je o posebnom značaju odluka Unije iz klimatske oblasti i usvajanja ovih mera: ,,Evropska unija opredelila se 11. decembra 2019. godine za novu strategiju rasta i nastoji da pretvori ekološke prioritete u razvojne šanse. Treba da krenemo od situacije Evropske unije, zone sa siromašnim resursima fosilnog goriva koja želi da iskoristi razvijene tehnologije i tehnike koje emituju manje ugljen dioksida za obezbebedjivanje ekonomskih beneficija. Unija je na svetskom nivou preuzela odgovornost za borbu protiv klimatskih promena i za razvoj ekološke tranzicije u svim oblastima, menjajući način proizvodnje, akcija i potrošnje kako bi se uskladila borba protiv klimatskih promena sa ekološkim i ekonomskim razvojem.“

Dogovor o smanjenju emisija gasova za 55%, daleko ambiciozniji nego onaj od 40%, ali i ispod nivoua od 60% za koji se Evropski parlament zalaže postignut je posle dugih pregovora zbog zabrinutosti pojedinih zemalja. Poljska, država sa intenzivnim energetskim sistemom na ugalj kao i druge srednjoevropske države, pre svega Madjarska, Češka i Slovačka prošle godine nisu prihvatule predlog Evropske komisije o dostizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine. Dogovor sadrži sada veći broj koncesija i na sledećim samitima je zadatak da pojasne važne aspekata, poput visine evropskih fondova za ekonomije zemalja članica kako bi uspešno prebrodile energetsku tranzicju. Nastaviće se takodje i razgvori o utvrdjivanju nacionalnih ciljeva o smanjenju štetnih gasova. Evropski lideri su obećali da neće tražiti od svake članice da smanji emisije uglendioksida za 55%, već će pratiti ispunjavanje ovog cilja za celu Evropsku uniju, vodeći računa o prevednosti i solidarnosti i neće nikoga ostavili pozadi“. Uvažiće takodje i ,,nacionalne specifičnosti i potencijal smanjenja emisija. U Rumuniji u narednim godinata treba da realizujemo projekte koji će omogučiti dostizanje ovih ciljeva ne zanemarujući ekonomski rast i blagostanje stanovnika, naglasio je predsdenik Klaus Johanis u poruci povodom obeležavanja 5 godina od usvajanja Pariskog sporazuma na virtuelnom samitu o klimatskim temama. Profesor Mirča Ducu ističe: ,,Rumunija je 10. decembra saopštila nameru da postane regionalni, evropski i medjunarodni lider u oblast klimatskih promena. Priznajući da je za realizaciju ovog cilja potreban odlučan angažman, Bukurešt je saopštio da će preuzeti odgovornost za realizaciju evropskog cilja neutralnosti ugljenika do 2050. godine. Zalaže se takodje i za smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte. Za realizaciju ovih opredeljenja Rumunija predlaže fleksibilan evropski plan koji će svakoj zemlji omogučiti, u zavisnosti od ekonomskog razvoja, da preuzme i ispuni dugoročne ciljeve smanjenja emisija do 2030. godine i klimatske neutralnosti do 2050. godine, da sprovede nacionalne strategije i konkretne planove na srednji i dugi rok za smanjenje emisija gasova staklene bašte sa konkretnim i realnim rezultatima.“

Podsecamo da je cilj Pariskog sporazuma zaustavljanje globalnog zagrevanja na nivou od + 2 stepena Celziusa i ako postoji mogučnost i ispod 1,5 stepeni. U okviru virtuelnog samita, Indija, Kina i Pakistan su dale uveravanja da će se boriti protiv klimatskih promena Parametri će se utvrditi na skupu na visokom nivou sledeće godine u Glazgovu.

U skladu sa Pariskim sporazumom o klimi skoro sve zemlje sveta preuzele su obavezu da smanje emisije sa efektima staklene bašte.