Izazovi i prednosti digitalne epohe (08.10.2021)
Digitalno pretvaranje zauzima značajno mesto na agendi Evropske unije, tako da se za ovu namenu izdvajau značajna finansijska sredstva. Na pitanje zašto je potrebna digitalna transformacija, odgovor je jednostavan: jer se društvo razvija, potrebe stanovništva menjaju, pojavljuju se novi instrumenti komuniciranja, a izmedju digitalne transformacije i konkurentnosti postoje neraskidive veze. Iz ovih razloga Brisel je usvojio prvi komunitarni program Digitalna Evropa, čiji je glavni cilj ubrzano smanjenje zaostajanja i podsticanje digitalne transformacije Evrope. Programom za 2021-2027. godinu, u visini od 7,6 miliardi evra, finansiraju se projekti u oblastima superkompjutera, veštačke inteligencije, sajber bezbednosti, digitalnih sposobnosti i širokog korišćenja digitalnih tehnologija u ekonomiji i društvu. Najveći fondovi usmeriće se na računjanje visokih performansi i na projekte veštacke inteligencije. Digitalna Evropa dopunjuje mnoge programe koji podržavaju digitalnu transformaciju, poput Horizonta Evrope, koji se usresredjuje na istraživanje i tehnološki razvoj. Pored toga, nacionalni planovi oporavka i otpornosti treba da namene najmanje 20% troškova digitalnoj tranziciji. Pretvaranje ili digitalna tranzicija predpostavlja proces promene shvatanja, automatizacije pojedinih procesa i ažuriranja načina na koji su medjusobno zavisni javni službenici. Kod nas se najčešće govori o digitalizaciji, prvoj fazi ka digitalnoj transformaciji. Eliza Vaš, ekspert Evropskog instituta u Rumuniji objašnjava: ,,Nažalost kod nas često govorimo o digitalizaciji. Zona digitalne transformacije može se upotrebiti za karakterizaciju pojedinih institucija ili javnih usluga, koje su zaista digitalno transformisane. Mi se suočavamo nažalost sa rascepom digitalnij javnih usluga. Na pojedinim mestima odlično funkcionišu pojedine vrste usluga, dok je u pojedinim gradovima usluga ostala je na birokratskom nivou. Interakcija izmedju gradjanina i institucija odvija se ovde preko hartija, iako se ovaj proces može pojednostaviti pomoču imejla ili drugih digitalnin procesa. “
Corina Cristea, 08.10.2021, 06:46
Digitalno pretvaranje zauzima značajno mesto na agendi Evropske unije, tako da se za ovu namenu izdvajau značajna finansijska sredstva. Na pitanje zašto je potrebna digitalna transformacija, odgovor je jednostavan: jer se društvo razvija, potrebe stanovništva menjaju, pojavljuju se novi instrumenti komuniciranja, a izmedju digitalne transformacije i konkurentnosti postoje neraskidive veze. Iz ovih razloga Brisel je usvojio prvi komunitarni program Digitalna Evropa, čiji je glavni cilj ubrzano smanjenje zaostajanja i podsticanje digitalne transformacije Evrope. Programom za 2021-2027. godinu, u visini od 7,6 miliardi evra, finansiraju se projekti u oblastima superkompjutera, veštačke inteligencije, sajber bezbednosti, digitalnih sposobnosti i širokog korišćenja digitalnih tehnologija u ekonomiji i društvu. Najveći fondovi usmeriće se na računjanje visokih performansi i na projekte veštacke inteligencije. Digitalna Evropa dopunjuje mnoge programe koji podržavaju digitalnu transformaciju, poput Horizonta Evrope, koji se usresredjuje na istraživanje i tehnološki razvoj. Pored toga, nacionalni planovi oporavka i otpornosti treba da namene najmanje 20% troškova digitalnoj tranziciji. Pretvaranje ili digitalna tranzicija predpostavlja proces promene shvatanja, automatizacije pojedinih procesa i ažuriranja načina na koji su medjusobno zavisni javni službenici. Kod nas se najčešće govori o digitalizaciji, prvoj fazi ka digitalnoj transformaciji. Eliza Vaš, ekspert Evropskog instituta u Rumuniji objašnjava: ,,Nažalost kod nas često govorimo o digitalizaciji. Zona digitalne transformacije može se upotrebiti za karakterizaciju pojedinih institucija ili javnih usluga, koje su zaista digitalno transformisane. Mi se suočavamo nažalost sa rascepom digitalnij javnih usluga. Na pojedinim mestima odlično funkcionišu pojedine vrste usluga, dok je u pojedinim gradovima usluga ostala je na birokratskom nivou. Interakcija izmedju gradjanina i institucija odvija se ovde preko hartija, iako se ovaj proces može pojednostaviti pomoču imejla ili drugih digitalnin procesa. “
Za razliku od digitalizacije, koja predpostavlja prilagodjavanje novim tehnologijama, digitalna transformacija predpostavlja brže i korenite promene. O situaciji u Rumuniji i Evropskoj uniji Eliza Voš kaže: ,,Pandemija nas je primorala na digitalizaciju obrazovnog procesa. Ponekad je ovaj proces doprineo razvoju pojedinih kompetentnosti, iako nije bio posebno usmeren na digitalizaciju, a u drugim slučajevima doveo je do još većeg zaostajanja. Kada smo suočeni sa raznim krizama ili društvenim i ekonomskim preprekama, veoma važno je da iskoristimo raspoložive instrumente i naročito da se uverimo da gradjani raspolažu potrebnim znanjem za koriščenje ovih instrumenata. Prema statističkim podacima samo 30% stanovnika naše zemlje poseduje elementarno digitalno znanje, a samo 10% visoko digitalno znanjem. Mladi stoje nešto bolje sa 44% elementarnim digitalnim znanjem. Za nas je veoma važno da ulažemo u priključenje Rumunije transformacijama ne samo u Evropskoj uniji već i u svetu kao i u digitalno znanje i instrumente. U poslovnoj zoni konkurentnost je veoma važna. Mnoge kompanije iz raznih zona sveta rade na našem trzistu. Važno je podržti proces digitalne transformacije i u kompanijama iz Evropske unije kako bi ovdašnja inovativna rešenja bila i na raspolaganju državljana Evropske unije. Kanale komuniciranja koje sada koristimo proizvode se uglavnom u kompanijama van Evropske unije i samo mali broj u lokalnim komanijama. U oblast digitalnih usluga postoji potreba da gradjani ne cekuju viđe u redovima pred šalterima za rešavanje administrativnih pitanja, već da ovo pitanje reše imejlom ili da pomoču automata plate poreze i dobijaju priznanicu.“
Eliza Voš kaže da na medjunarodnom nivou postoje digitalni instrumenti ali i promana ponašanja ljudi koji traže laksi pristup digitalnim resursima, digitalnim instrumentima kako bi se odnos izmedju pojedinca i države odvijao u efikasnijem maniru nego ranije.
