Svetski samit o klimatskoj krizi (05.11.2021)

Ekstremne meteorološke nepogode, talasi visokih temperatura i katastrofalne poplave postali su normalna pojava, kaže Svetska meteorološka organizacija. U Izveštaju o stanju klime u 2021. godini navodi se da se svet menja pred našim očima. Srednja temperatura u poslenje dve decenije preti da premaši prvi put temperaturu iz predindustrijskog perioda za 1 stepen Celzijusa, dok je nivo mora dostigao maksimalnu granicu u 2021. godini, navodi se u studiji. Podaci su objavljeni na samom početku Konferencije Ujedinjuenih nacija o suzbijanju klimatskih promena u Glazgovu, konferencije odložene godinu dana zbog pandemije novog koronavirusa. Analiziran je stepen realizacije preuzetih obaveza, predvidjenih Pariskim sporazumom, da se globalno zagrevanje zadži na najmanje 2 stepena iznad predindustrijskog perioda i da se nastave napori za ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni. Zbog čega baš na 1,5 stepeni?. Jer prema navodima naučnika zadržavanje globalnog zagrevanja ispod ove granice predstavlja najsigurniji način za spas planete od destabilizatorskih efekata klimatskih promena. Lideri skoro 200 zemalja učestvuju na Samitu OUN, za koji se smatra da je poslednja šansa koja bi omogučila korenite promene za sve nas. Na samom početku samita britanski premijer Boris Džonson adomačin konferencije, apelovao je na preduzimanje konkretnih mera i upozorio da bi neuspeh konferencije izazvao ,,nekontrolisani bes i nestrpljenje “

Corina Cristea, 05.11.2021, 10:41

Ekstremne meteorološke nepogode, talasi visokih temperatura i katastrofalne poplave postali su normalna pojava, kaže Svetska meteorološka organizacija. U Izveštaju o stanju klime u 2021. godini navodi se da se svet menja pred našim očima. Srednja temperatura u poslenje dve decenije preti da premaši prvi put temperaturu iz predindustrijskog perioda za 1 stepen Celzijusa, dok je nivo mora dostigao maksimalnu granicu u 2021. godini, navodi se u studiji. Podaci su objavljeni na samom početku Konferencije Ujedinjuenih nacija o suzbijanju klimatskih promena u Glazgovu, konferencije odložene godinu dana zbog pandemije novog koronavirusa. Analiziran je stepen realizacije preuzetih obaveza, predvidjenih Pariskim sporazumom, da se globalno zagrevanje zadži na najmanje 2 stepena iznad predindustrijskog perioda i da se nastave napori za ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni. Zbog čega baš na 1,5 stepeni?. Jer prema navodima naučnika zadržavanje globalnog zagrevanja ispod ove granice predstavlja najsigurniji način za spas planete od destabilizatorskih efekata klimatskih promena. Lideri skoro 200 zemalja učestvuju na Samitu OUN, za koji se smatra da je poslednja šansa koja bi omogučila korenite promene za sve nas. Na samom početku samita britanski premijer Boris Džonson adomačin konferencije, apelovao je na preduzimanje konkretnih mera i upozorio da bi neuspeh konferencije izazvao ,,nekontrolisani bes i nestrpljenje “

,,Prošao je dug period od kada čovečanstvo odugovlači sa pitanjem klimatskih promena. Sat apokalipse pokazuje da nas od pola noći deli samo minut i da treba da delujemo sada. Ako nećemo ozbiljno shvatiti klimatske promene danas, sutra će za našu decu biti prekasno da nešto preduzmu. Bio sam sa mnogima od vas u Kopenhagenu pre 11 godina kada smo priznali da imamo problem. Bio sam u Parizu pre 6 godina kada smo se i dogovorili da smanjimo emisije i da pokušamo da zaustavimo rast tempereture na planeti na 1,5 stepeni. Da parafraziram,sva ova obečanja su samo bla, bla, bla. Bes i nestrpljene sveta se ne mogu obuzdati ako nećemo se na Samitu COOP26 dogovoriti da je ovo pravi trenutak da ozbiljno shvatimo klimastke promene.“

Prisutan na samitu svetskih lidera, predsednik Evropskohg saveta Šarl Mišel je naglasio da čovečanstvo treba da deluje sada kako bi ograničilo globalno zagrevanje i podsetio da je Evropska unija otvorila put klimatskoj neutralnosti do 2050. godine i da ima ambiciozne ciljeve za 2030. godinu:,,Čovečanstvo je počelo rat protiv prirode i mi treba da zaustavimo ovu pretnju i ne uskratimo nadu budućim generacijama. Nauka nepobitno potvrdjuje ovo. U Evropi i drugim delovima sveta mladi nam bude savest i naša je obaveza i dužnost da se uzdignemo na visini ovog zadatka. Evropska unija čuje ovaj apel, potpuno je angažovana i ima ambiciozne ciljeve.“

Zemlje u razvoju očekuju pozamašne finansijske pakete od bogatih zemalja.,,Nije reč o dobrotvorstvu, već o ceni koju treba da plate oni koji su našu Planetu, koju nazivamo našom kućom, doveli u ovu situaciju, podvukao je predsednik Malavija Lazarus Čakvera. Iako su siromašne zemlje mnogo manje odgovorne za klimatske promene, one su najviše pogodjene efektima. Ali posledice oseća ceo svet. Tokom priprema za Klimatski samit u Glazgovu, Bela kuća, zajednica američkih tajnih službi i Pentagon objavili su nedavno set dokumenata o eventualnim mogučnostima klimatskih promena da ugroze globalnu bezbednost. Izveštaji potvrdjuju sve veću zabrinutost američke administracije koja ocenjuje da bi klimatske promene mogle uticati na reformulisanje strateških interesa SAD i pružiti nove šanse američkim suparnicima, poput Kine, kao i na jačanjue nestabilnost nuklearnih država, Pakistana i Severne Koreje. Geopolitičke tenzije pojačaće se u narednim decenijama jer zemlje osečaju fizičke efekte klimatskih promena, a suša i drugi klimatske nepogode mogu izazvati sukobe i masovno pomeranje stanovništva. ,,Nalazimo se pred očima istorije. Da li ćemo uraditi ono što je potrebno? Da li ćemo iskoristi ovu ogromnu šansu? Ili ćemo osuditi naredne generacije na patnju?, kazao je u Glazgovu lider Bele kuče Džo Bajden. SAD se ne nalaze medju nacijajama i organizacijama koje su ovih dana potpisale sporazum o odustajanju od uglja. I druge države zavisne od upotrebe uglja, Australija, Indija i Kina ne nalaze se medju velikim ekonomijama koje su se složile sa postepenom eliminacijom energije na bazi uglja do 2030. godine. Šef delegacije Greenpece-a na Konferenciji Ujedinjenih nacija kazao je da je preuzimanje odgovornosti daleko ispod potrebnih ambicija u kritičnoj deceniji odustajanja od fosilnog goriva.