Geopolitika i novac (07.10.2022)

Posle ruske vojne agresije na Ukrajinu u februaru evro je oslabio, a u septembru pao ispod psihološke granice u odnosnu na američki dolar. Na početku godine evro je vredeo 1,15 dolara, a prošlog meseca je premijerno pao na najnižu vrednost u poslednje dve decenije. Razlog je geopoliičke prirode izazvane ruskom vojnom agresijom koja je pogoršala ekonomsku situaciju u evrozoni i koji odvraća investitore. U vreme kada Evropska unija pokušava da se oslobodi zavinosti od ruskog gasa i nafte, energetski troškovi rastu vrtoglavom brzinom i pogadjaju svakog državljanina Unije. U vreme eksplozije cene gasa i mogućnosti da Moskva prekine isporuke, investitori strepe od eventualne recesije u evro zoni. Recesije za koju analitičari tvrde da bi mogla da bude brža i oštrija u Uniji nego u SAD. Ideja o eventalnom približavanju recesije svetskoj privredi je sve prisutnija. Sledi novi svetski poredak i preraspodele tokova i monetarnih politika o kojima će se pregovori voditi izmedju SAD i Kine, prognizira je Andrej Radulesku, direktor makroekonomske analize: ,,Nedavne evolucije pokazatelja u SAD i evrozoni jasno nagoveštavaju stanje recesije u drugoj polovini tekuće godine, a to znači da nas očekue ekonomska kriza. Po mojoj oceni kriza neće biti velikih razmera, već će biti slična krizi s kraja 90-tih godina. Imaćemo i socijalnu krizu u Evropi. Nažalost, u sučeljavanju SAD i Kine Evropa će platiti ceh. Kod nas u Rumuniji cena bi mogla da bude manja u odnosu na ostale zapadne države, jer smo mnogo manje zavisni od ruskog goriva.“

Corina Cristea, 07.10.2022, 08:18

Posle ruske vojne agresije na Ukrajinu u februaru evro je oslabio, a u septembru pao ispod psihološke granice u odnosnu na američki dolar. Na početku godine evro je vredeo 1,15 dolara, a prošlog meseca je premijerno pao na najnižu vrednost u poslednje dve decenije. Razlog je geopoliičke prirode izazvane ruskom vojnom agresijom koja je pogoršala ekonomsku situaciju u evrozoni i koji odvraća investitore. U vreme kada Evropska unija pokušava da se oslobodi zavinosti od ruskog gasa i nafte, energetski troškovi rastu vrtoglavom brzinom i pogadjaju svakog državljanina Unije. U vreme eksplozije cene gasa i mogućnosti da Moskva prekine isporuke, investitori strepe od eventualne recesije u evro zoni. Recesije za koju analitičari tvrde da bi mogla da bude brža i oštrija u Uniji nego u SAD. Ideja o eventalnom približavanju recesije svetskoj privredi je sve prisutnija. Sledi novi svetski poredak i preraspodele tokova i monetarnih politika o kojima će se pregovori voditi izmedju SAD i Kine, prognizira je Andrej Radulesku, direktor makroekonomske analize: ,,Nedavne evolucije pokazatelja u SAD i evrozoni jasno nagoveštavaju stanje recesije u drugoj polovini tekuće godine, a to znači da nas očekue ekonomska kriza. Po mojoj oceni kriza neće biti velikih razmera, već će biti slična krizi s kraja 90-tih godina. Imaćemo i socijalnu krizu u Evropi. Nažalost, u sučeljavanju SAD i Kine Evropa će platiti ceh. Kod nas u Rumuniji cena bi mogla da bude manja u odnosu na ostale zapadne države, jer smo mnogo manje zavisni od ruskog goriva.“

Drugi faktor koji je ojačao dolar u odnosu na evro je odlucniji i agresivniji stav američkog sistema centralnih banaka Federalnih Rezervi prema povečanju kamatne stope u cilju suzbijanja inflacije. U vreme kada u globalnoj ekonomiji vlada neizvesnost, investitori smatraju da je bolje da se oslanjaju na dolar, tradicionalno utočište u krizna vremena. Privredni analitičar Sorin Paslaru objašnjava: ,,Evropska unija ne ispoljava istu hrabrost u evro zoni kao SAD koje napadaju inflaciju, jer se Unija više plaši recesije. Amerikanci su oduvek bili dinamičniji. Kad nastaju problemi odmah deluju. Desilo se to i prilikom prethodne krize kada su došli sa takozvanom kvantitativnom relaksacijom, pustili više miliardi dolara na tržište da bi povratili poverenje. Sada zbog inflacije preuzimaju odgovornost za recesiju. Smatra se da bez povećanja nezaposlenosti, inflacija se ne može zaustaviti. Automatski investitori se orijentisu na SAD. Nije isključeno da dolar sve više ojača i iz geopolitičkih razloga.“

Pad vrednosti evra preti ekonomijama koje su pogodjene visokom inflacijom. Loša vest je ta da jedan slab evro i visoke cene samo jačaju izazove sa kojima se suočava Evropska centralna banka, oštro kritkovana zbog zakasnelog povećanja referentne kamatne stope u odnosu na slične institucije. Analitičari ocenjuju da je situacija još komplikovanija za Evropsku centralnu banku, koja treba da vodi brigu o inflaciji, jer vrednost evra opada i u odnosu na francuski franak i japanski jen. Na najnižu vrednostu u istoriji od 1,0350 pala je i britanska funta u septembru posle najave premijerke Liz Tras da će preduzeti mere za smanjenje poreza u vreme energetske krize. Mere, koje se po oceni analitičara krecu od 100 do 200 miliardi funti, izazvale su zabrinutost na tržištu i upozorenje Medjunarodnog monetarnog fonda koji traži od Londona da koriguje ove mere. ,,Bili smo prinudjeni da donesemo hitne mere kako bismo pomogli ekonomski rast i zaustavili inflaciju. Sigurno, ovo ne znači da treda boneti kontroverzne i opasne odluke, ali kao premijerka spremna sam da napravim ovaj korak“, izjavila je Liz Tras. Britanska funta pala je na najniži nivo i Nacionalna banka je morala da interveniše i spasi penzijske fondove, vrednost britanskih kompnija pala je za 500 miliardi funti u poslednje tri nedelje, a pozajmice Ujedinjenog kraljevstva povećane su do najvišeg nivoua od krize iz 2009. godine i ugrozavaju finansijsku stabilnost zemlje. Predsednica Vlade u Londonu izjavila je za BBC da ne odustaje od svoje odluke o povećanju javnih pozajmica jer smatra da je mera korektna jer će pomoći ljudima da plate fakture za struju. Istovremeno novinske agencije navode da Liz Tras nije isključila mogućnost smanjenja javnih troškova. Premijerka je priznala da je bilo potrebno da bolje pripremi teren pre najave masovnih smanjenja poreza koji su uzburkali finansisjaka tržišta.