Mapa puta za zaštitu planete (20.01.2023)

Prošla godina bila je najtoplija od kada se u Rumuniji vrše merenja, navodi Nacionalna administracija meteorologije, sa napomenom da su 5 najtoplije godine od 1900. do sada bile 2007. 2015. 2019. 2020 i 2022. Istovremeno, razdovlje od 2012. do 2022. godine predstavlja najtopliji jedanajstogodišnji uzastopni period, što samo potvrdjuje rastući trend temperature vazduha u Rumuniji. Mnogo veće temperature od normalnih i klimatske dereglacije dogadjaju se svuda na Zemlji. Klimatske promene prete i pogadjaju celu planetu i nisu lokalni ili nacionalni problem, kažu ljudi kojipažljivo prate ovu pojavu i koji upozoravaju da se situacija sve brže pogoršava. Uključujući biodiverzitet. Naučnici insistiraju na smo po pritiskom vremena i da je 75% ekosistema sveta pogodjeno ljudskom aktivnošću, da nestanak preti više od milion vrsta, a prosperitet ljudi je pod velikim znakom pitanjem, jer više od 50% bruto svetskog proizvoda zavisi od prirode i njenih usluga. Mere zaštite prirode zamišljene su i najavljene, ali postavlja se pitanje da li postoje loši mehanizmi za njihvo sprovodjenje u delo? Smatrajući da je čovecanstvo postalo ,,oružije za masovno uništenje’’, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš traži da se postigne ,,pakt sa prirodom’’, a u decembru na Konferenciji o zaštiti sredine u Montrealu, jedan istorijski vitalni dokument za čovečanstvo je usvojen. Pod nazivom ,,Sporazum Kunming-Montreal’’, ova mapa puta ima za ciljn zaštitu šumskih površina, okeana i vrsta od zagadjenja, degradacije i klimatske krize. Sporazum je postignut posle četiri godine teških pregvora. Stvaranje zaštitnih zona na 30% planete, najvažniji postavjeni cilj-predstavljen je kao pandan Pariskoom sporazumu o ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5 Celziusovih stepeni. Dogovor je postignut kada su samo 17% kopnenih i 8 % vodenih površina pod zaštitom. Dogovor predvidja i garancije stanovnicima zona u kojima se nalazi 80% biodiverziteta i predlaže sanaciju 30% degradiranih terena i smanjenje za 50% rizika od pesticida. Ovaj dogovor je istorijski ne samo zbog ambicioznog okvira, naglašeno je na skupu u Kanadi. Imamo dogovor o pesticidima, dogovor koji predvidja potrebu eliminisanja štetnih subvencija po biodiverzitet, imamo angažmane ne samo do 2050. godine već i podatke o 2030.godini i imamo i finansiranje. Iako pojedine države misle da nećemo ići tako daleko, treba da vidimo odakle ćemo krenuti Radi se o istorijskom dogovoru. O ovom važnom dokumentu univerzitetski profesor Mirča Ducu, profesor Ekološkog univerziteta u Bukureštu, izjavio je za Radia Rumunija sledeće: ,,Ovo je prva pobeda, ali treba da očekujemo nastavak procesa, jer se praktično ovaj Sporazum Kunming-Montreal nalazi se u fazi prihvatanja konsezusom. Treba da ga potpišu zemlje i na kraju da bude ratifikovan i sproveden. Potrebno je da se donese globalni okvir za akciju u oblast biodiverziteta, jer od 21 postavljenog cilja 2010. godine u Japanu za 2020. Gdinu nijedan nije realizovan. Potrebno je sada da se 23 postavljena cilja realizuje u najvećoj meri. Na srednji rok, odnosno na horizonutu 2030. godine postoji namera da se zaustavi proces erozije biodiverziteta, preokrene trend i poveća stopa konzervacije morskih i kopnenih površina. Na duži rok, odnosno do 2050-2100 gdine želi se da se dostigne nivo harmoničnog života ljudi i prirode. Svi ovi ciljevi vode računa o predvidjenim etapama za realizaciju Pariskog sporazuma o klimi, izmedju klimatske promene i konzervacije i očuvanja biodiverzitetta kao medjuzavisne veze.’’

Corina Cristea, 23.01.2023, 16:26

Prošla godina bila je najtoplija od kada se u Rumuniji vrše merenja, navodi Nacionalna administracija meteorologije, sa napomenom da su 5 najtoplije godine od 1900. do sada bile 2007. 2015. 2019. 2020 i 2022. Istovremeno, razdovlje od 2012. do 2022. godine predstavlja najtopliji jedanajstogodišnji uzastopni period, što samo potvrdjuje rastući trend temperature vazduha u Rumuniji. Mnogo veće temperature od normalnih i klimatske dereglacije dogadjaju se svuda na Zemlji. Klimatske promene prete i pogadjaju celu planetu i nisu lokalni ili nacionalni problem, kažu ljudi kojipažljivo prate ovu pojavu i koji upozoravaju da se situacija sve brže pogoršava. Uključujući biodiverzitet. Naučnici insistiraju na smo po pritiskom vremena i da je 75% ekosistema sveta pogodjeno ljudskom aktivnošću, da nestanak preti više od milion vrsta, a prosperitet ljudi je pod velikim znakom pitanjem, jer više od 50% bruto svetskog proizvoda zavisi od prirode i njenih usluga. Mere zaštite prirode zamišljene su i najavljene, ali postavlja se pitanje da li postoje loši mehanizmi za njihvo sprovodjenje u delo? Smatrajući da je čovecanstvo postalo ,,oružije za masovno uništenje’’, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš traži da se postigne ,,pakt sa prirodom’’, a u decembru na Konferenciji o zaštiti sredine u Montrealu, jedan istorijski vitalni dokument za čovečanstvo je usvojen. Pod nazivom ,,Sporazum Kunming-Montreal’’, ova mapa puta ima za ciljn zaštitu šumskih površina, okeana i vrsta od zagadjenja, degradacije i klimatske krize. Sporazum je postignut posle četiri godine teških pregvora. Stvaranje zaštitnih zona na 30% planete, najvažniji postavjeni cilj-predstavljen je kao pandan Pariskoom sporazumu o ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5 Celziusovih stepeni. Dogovor je postignut kada su samo 17% kopnenih i 8 % vodenih površina pod zaštitom. Dogovor predvidja i garancije stanovnicima zona u kojima se nalazi 80% biodiverziteta i predlaže sanaciju 30% degradiranih terena i smanjenje za 50% rizika od pesticida. Ovaj dogovor je istorijski ne samo zbog ambicioznog okvira, naglašeno je na skupu u Kanadi. Imamo dogovor o pesticidima, dogovor koji predvidja potrebu eliminisanja štetnih subvencija po biodiverzitet, imamo angažmane ne samo do 2050. godine već i podatke o 2030.godini i imamo i finansiranje. Iako pojedine države misle da nećemo ići tako daleko, treba da vidimo odakle ćemo krenuti Radi se o istorijskom dogovoru. O ovom važnom dokumentu univerzitetski profesor Mirča Ducu, profesor Ekološkog univerziteta u Bukureštu, izjavio je za Radia Rumunija sledeće: ,,Ovo je prva pobeda, ali treba da očekujemo nastavak procesa, jer se praktično ovaj Sporazum Kunming-Montreal nalazi se u fazi prihvatanja konsezusom. Treba da ga potpišu zemlje i na kraju da bude ratifikovan i sproveden. Potrebno je da se donese globalni okvir za akciju u oblast biodiverziteta, jer od 21 postavljenog cilja 2010. godine u Japanu za 2020. Gdinu nijedan nije realizovan. Potrebno je sada da se 23 postavljena cilja realizuje u najvećoj meri. Na srednji rok, odnosno na horizonutu 2030. godine postoji namera da se zaustavi proces erozije biodiverziteta, preokrene trend i poveća stopa konzervacije morskih i kopnenih površina. Na duži rok, odnosno do 2050-2100 gdine želi se da se dostigne nivo harmoničnog života ljudi i prirode. Svi ovi ciljevi vode računa o predvidjenim etapama za realizaciju Pariskog sporazuma o klimi, izmedju klimatske promene i konzervacije i očuvanja biodiverzitetta kao medjuzavisne veze.’’

Razgovori su se spotakli o finansijskog pitanju i trajali su sve do plenarnog zasedanja, sa primedbama većeg broja afričkih država. Koalicija južnih država tražila je od bogatih država 100 miliardi dolara godišnje za njihove napore i progresivni rast ovog fonda na 700 miliardi dolara do 2030. godine. Na kraju sporazum je postignut jer je predvidjeno finansiranje u visini od 30 miliardi dolara pomoći godišnje zemljama u razvoju za konzervaciju. Pored subvencija vršeni su snažni pritisci i za osnivanje svetskog fonda za biodiverzitet, sličan onom iz Egipta, iz novembra, za vreme razgovora o klimi, fond koji bi bio od velike pomoći manje razvijenijim državama da odole klimatskim štetama. Kina, koja je predsedavala COP 15, predložila je kao kompromisno rešenje osnivanje jednog ogranka biodiverziteta u okviru sadašnjeg Globalnog fonda za sredinu.