Medicina budućnosti u Rumuniji

Pandemija COVID-19 pokazala je da su ažurirani medicinski podaci od suštinskog značaja za doprinos efikasnim merama javnog zdravlja i reagovanje na krize.

Marija Nenadić-Zurka и Corina Cristea, 22.11.2024, 12:37

Pandemija COVID-19 pokazala je da su ažurirani medicinski podaci od suštinskog značaja za doprinos efikasnim merama javnog zdravlja i reagovanje na krize. Istovremeno, pandemija je izazvala ogromno ubrzanje u usvajanju digitalnih alata, ali, kažu oni koji su direktno uključeni, i dalje postoje složene prepreke koje otežavaju dostizanje punog potencijala digitalnih zdravstvenih podataka. Evropski prostor zdravstvenih podataka – suštinski stub snažnog zdravstva Evropske unije – dizajniran je da prevaziđe ove prepreke. To je okvir za razmenu podataka specifičnih za zdravlje koji uspostavlja jasne norme, standarde i uobičajene prakse, digitalnu infrastrukturu i okvir upravljanja za korišćenje elektronskih zdravstvenih podataka od strane pacijenata i za istraživanje, inovacije, razvoj politike, bezbednost pacijenata, statistiku ili regulatorne svrhe. Kristina Berteanu, doktor medicinskih nauka:

„To je prvi evropski prostor podataka koji počinje sa zdravljem i koji potpuno menja paradigmu, u smislu da pacijent ima prioritet nad vlasništvom podataka i može da se poveže sa drugim pacijentima iz zemalja članica, ali i sa lekarima iz Rumunije i iz svih država članica. Zatim, pristup ovim podacima istraživačima ili onima koji kreiraju javne politike je veoma dobro postavljen u pravni okvir, koji ima neka pravila za dobijanje pristupa ovim podacima. To će doneti značajan napredak u smislu otkrivanja novih molekula, kreiranja strategija i javnih politika, uključujući prevenciju i personalizovanu medicinu, jer će, uz pristup anonimizovanim podacima, ciljani tretmani moći da se kreiraju mnogo preciznije i mnogo lakše. Već se radi na ovom evropskom prostoru podataka koji će morati da bude operativan od 2025. godine. To zahteva važnu digitalizaciju svih država članica i nadamo se da napredujemo s obzirom da 207 bolnica ima pristup fondovima za digitalizaciju iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost.“

Pored toga što će pacijenti moći lakše da pristupaju i dele ove podatke, uz zadržavanje veće kontrole nad njima, rad zdravstvenih radnika će postati lakši i efikasniji – zahvaljujući boljoj interoperabilnosti, moći će da pristupe istoriji bolesti pacijenta, čime se obogaćuje relevantna baza podataka za donošenje odluka o lečenju i dijagnozi, uključujući slučajeve kada se podaci o pacijentu nalaze u drugoj zemlji Evropske unije. Takođe, podržavajući razmenu podataka između pružalaca zdravstvenih usluga unutar zemalja i preko granica, pružaoci zdravstvenih usluga će izbeći dupliranje testova, sa pozitivnim efektima za pacijente i troškove zdravstvene zaštite. Istraživači će imati pristup većim količinama reprezentativnih i visokokvalitetnih podataka i moći će da pristupe podacima efikasnije i jeftinije kroz organizam za pristup podacima koje garantuje povjerljivost podataka o pacijentima. Regulatori i donosioci odluka će takođe imati lakši pristup zdravstvenim podacima za efikasnije kreiranje politika i bolje funkcionisanje zdravstvenih sistema zasnovanih na dokazima. To će, kaže Brisel, dovesti do boljeg pristupa zdravstvenoj zaštiti, nižih troškova, veće efikasnosti, snažnijeg istraživanja i inovacija i otpornijih zdravstvenih sistema. Elektronski karton pacijenata, smart bolnice, koncept velikih podataka i upotreba veštačke inteligencije deo su medicine budućnosti. A neki od njih su već u Rumuniji. Prva smart bolnica u Rumuniji – pilot projekat koji će pomoći u digitalizaciji celog zdravstvenog sistema – biće u Trgu Murešu (centar). Šta podrazumeva smart bolnica?

„Primena elektronskog dosijea pacijenta, telemedicina, sajber bezbednost, upotreba robota u hirurgiji. Takođe, korišćenje virtuelne realnosti za obuku medicinskog osoblja, lekara, koncept velikih podataka i razvoj algoritama veštačke inteligencije kako bi se ovaj koncept što bolje koristio u različitim oblastima prevencije, zdravstvene strategije, dobijanja kvaliteta, preciznosti i brzina kojom se daju rezultati“

U Rumuniji se prisustvo revolucionarne tehnologije i veštačke inteligencije oseća u mnogim oblastima, počev od radiologije, imagistike, radioterapije, prikupljanja podataka, a nove tehnologije koje se već koriste u rumunskoj medicini pomažu u ranoj dijagnostici bolesti, administraciji personalizovanog lečenja i otkrivanju molekularnog karaktera tumora, posebno kada je reč o raku, kaže doktorka Kristina Berteanu.