Neptun Dip (Neptun Deep)-najveća investicija u rumunski energetski sektor (11.04.2025)

,,Napisali smo novu stranicu istorije. I to uprkos preprekama i pretnjama onih koji su svim silama pokušali da spreće Rumuniju da postane izvoznik evropske energetske bezbednosti.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 11.04.2025, 00:00

,,Napisali smo novu stranicu istorije. I to uprkos preprekama i pretnjama onih koji su svim silama pokušali da spreće Rumuniju da  postane izvoznik evropske energetske bezbednosti. Obećao sam da ćemo ići do kraja za nezavisnu i snažnu Rumuniju-poručio je ministar energetike Sebastijana Burduža nakon početka bušenja u zoni Neptun Dip, na 160 kilomatara od rumunske obale. Gas iz Crnog mora vredan je 20 miliardi i istovremeno predstavlja i ,,kidanje lanaca sa kojima je Rusija držala Evropu zavisnom od ruskog gasa’’. Za razvoj ovog projekta OMV Petrom-najveći integrisani proizvodjač energije u srednjoj i istočnoj Evropi i Romgaz-najveći proizvodjač i glavni dobavljač prirodnog gasa u Rumuniji, ciji je glavni deoničar rumunska država sa 70% deonica, zajedno investiraju do 4 miliarde evra. ,,Ove rezerve gasa u Crnom moru na velikoj dubini identifikovane su pre 1989, godine. Naknadno, Rumunija je tražila investitore, podseća Sebastijan Burduža: ,,Bilo je prava epopeja sa zakonom  o ofšor gasu ( offshor), pa je američka kompanija Ekson (EXXON) želela da proda učešće u projektu. Romgaz je preuzeo odgvornost i rumunska država se pridružila ovom projektu posredstvom ove velike kompanije koja je investirala miliardu dolara, kupila je participaciju Eksona i zajedno sa OMV Petromom, kompanijom u kojoj rumunska država i dalje ima 20% akcija. 2027. godine, možda i ranije, imaćemo prve molekule rumunkog gasa iz Crnog mora u nacionalnom transportnom sistemu. Ovde su dve stvari. Prva stvar se odnosi na veliki priliv sredstava u državni budžet, tako da će rentabilnost investicije od nekoliko miliardi evra biti najverovatnije 10 puta veća. U drugom redu,  obezbedjujemo energetsku sigurnost celom regionu, udvostručićemo proizvodnju gasa. Mi smo već  glavni proizvodjač gasa u Evropskoj uniji. Za neoliko godina udvostručićemo proizvodnju, tako da možemo da zadovoljimo unutrašnje potrebe, da oživimo industriju i proizvdnju veštačkog djubriva i imati dovoljne količine za izvoz u zemlje regiona, koje danas možda uvoze  ruski gas’’.

U kojoj će meri nalazište gasa Neptun Dip uticati na evropsko energetsko tržište? U prvom redu gas iz ove zone znači veoma mnogo za rumunsko tržište, kaže direktorka i osnivačica Grupe za istraživanej i analizu Rumunskog energetskog centra (Romania Energy Center) Eudjenija Gusilov:

,,Praktično mi nećemo biti više uvoznici za vreme eksploatacije nalazišta. Naprotiv, možda ćemo imati i odredjene količine za izvoz, a to znači da možemo da odigramo važnu ulogu u regionalnu. Ovo predpostavlja da ćemo pomoći pojedinim susedima, možda i svima. Zbog smanjenja potrošnje gasa, mi ćemo biti u nekoj meri u prednosti. U smislu produženja roka korišćenja ovog gasa i trajanja energetske tranzicije, za razliku od drugih zemalja u kojima se dešavaju paradosalne stvari.’’

Prema procenama, Neptun Dip će godišnje u proizvodnji rumunskog gasa učestvovati sa 8 miliardi kubnih metara. Mihnea Katuci, direktor istraživanja i razvoja Grupe za energetske politike (Energy Policy Group) je izjavio: ,,Ovo nazalište je važno za regionalnu ekonomiju. Jer na Zapadnom Balkanu postoji snažan uticaj Rusije, koji se može delimično zameniti potrošnom gasa iz regiona. Mislim da bi ovo moglo da bude glavni cilji, jer ne možemo se bazirati na celokupan industrijski razvoj, kako često čujemo u poslednje vreme. Sada se u Evropi naglasak stavlja na smanjenju potrošnje gasa, jer Evropa uvozi oko 90% potrošnje. Sličnu situaciju imamo i sa prroizvodnjm i potrošnjom nafte. Evropska unija ima stratešku slabost kada je reč o uvozu goriva i proizvodnja od 8-10 miliardi kubnih metara godišnje iz Neptun dipa ne menja radikalno ovu situaciju. Evropa troši godišnje oko 330-350 miliardi kubnih metara. Zbog toga ni cena gasa ne može da se smanji naglo.

Trebalo bi, kaže Mihnea Katuci ,,da vodimo računa o strateškoj upotrebi i bezbednosti na regionalnom nivou i manje o industriji koja je veliki potrošač gasa, u uslovima kada nalazišta ne obećavaju promenu negativnog energetskog bilansa Evrope.