Publikacije zabranjene u komunističkoj Rumuniji
Specijalni fond ili Tajni fond Biblioteke Rumunske akademije pojavio se nekoliko meseci nakon 23. avgusta 1944. godine, datuma kada se Rumunija pridružila antifašističkom savezu i sovjetske trupe okupirale zemlju.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 27.10.2025, 13:01
Komunistički režim u Rumuniji je uspostavljen 6. marta 1945. godine uz podršku okupacionog Sovjetskog Saveza, a promene koje je počeo da sprovodi bile su radikalne i surove. Od strukture države do tretmana koji se primenjivao prema građanima i njihovim pravima, ništa nije ostalo van kontrole marksističko-lenjinističke ideologije i sovjetskog modela. Sve je bilo pod znakom zabrane, nasilja, oštre cenzure, primerenih kazni, dok je propaganda tvrdila suprotno. Tako je postalo samo po sebi očigledno da će sve što je bilo u Rumuniji pre 1945. godine biti ocrnjeno ili skriveno od očiju ljudi. Cenzura je delovala snažno protiv publikacija iz godina demokratske Rumunije, pa su se tako u kulturnim institucijama, bibliotekama i arhivama pojavile neke stvari koje nikada ranije nisu viđene: tajni štampani fondovi. Jedan od tih fondova bio je fond Biblioteke Rumunske akademije, najvažnijeg arhiva štampanog materijala u Rumuniji.
Specijalni fond ili Tajni fond Biblioteke Rumunske akademije pojavio se nekoliko meseci nakon 23. avgusta 1944. godine, datuma kada se Rumunija pridružila antifašističkom savezu i sovjetske trupe okupirale zemlju. U decembru 1944. godine, Ministarstvo spoljnih poslova poslalo je obaveštenje br. 2323 pozivajući Rumunsku akademiju da pošalje delegata na konferenciju o primeni člana 16 Konvencije o primirju sa Ujedinjenim nacijama. U tekstu je navedeno da će se „štampanje, uvoz i distribucija periodičnih i neperiodičnih publikacija u Rumuniji, prikazivanje pozorišnih predstava i filmova, rad poštanskih, telegrafskih i telefonskih stanica obavljati u dogovoru sa Vrhovnom komandom Saveznika“.
U ime Akademije, na sastanak je poslat bibliotekar Trajan Popović. Dnevni red se sastojao od tri tačke: potpuna zabrana antisovjetskih i profašističkih publikacija, osnivanje komisije za nadzor sadržaja publikacija dozvoljenih za distribuciju i metoda uništavanja antisovjetskih i pronacističkih dela, kao i uklanjanje nekih odlomaka iz dozvoljenih publikacija. To je bio početak onoga što će, od sledeće godine, biti indeks zabranjenih publikacija. Tokom 45 godina delovanja komunističkog režima, klasifikovane su 363 knjige i 182 periodična izdanja biblioteke Rumunske akademije.
U tim izuzetno surovim uslovima, službenici Biblioteke Rumunske akademije uložili su ogromne napore kako bi osigurali da indeksirani štampani materijal ne nestane. Nikolaje Nojka, direktor Biblioteke Rumunske akademije, na predstavljanju istorije institucije u godinama 1948-1989, skicirao je pejzaž koji izgleda kao da je preuzet sa renesansne slike koja prikazuje pakao.
„Uzimajući u obzir vreme, posebno u ranim godinama komunističke vlasti, može se reći da je, osnivanjem ovog fonda, stav onih koji su se bavili sudbinom Biblioteke bio prilično zaštitnički prema ovim knjigama, koje su postale nezgodne za novu političku vlast. U drugim bibliotekama u zemlji, knjige i časopisi su topljeni i spaljivani. Kao što je bilo prirodno, protokom vremena, tajni fond je doživeo neka poboljšanja. Posle 1958. godine, zabranjene knjige su sakupljane u posebnom skladištu. Prema uputstvima u vezi sa rukovanjem publikacijama u biblioteci, dela podložna cenzuri su označena prema temi. Postojale su <zabranjene publikacije> i <rezervisane publikacije> i postojala je posebna prostorija gde je čitanje bilo dozvoljeno samo pod nadzorom.“
Šta je sadržao Specijalni fond biblioteke Rumunske akademije? Knjige sa potpisima reprezentativnih autora rumunske kulture, predvođenih pesnikom Mihajem Emineskuom i istoričarem Nikolajem Jorgom. Takođe, pisana svedočanstva, dnevnici, prepiska, govori i sve druge javne manifestacije rumunskih suverena su nestali. Tekstovi eksponencijalnih autora rumunske demokratije, poput članova porodice Bratianu, ali i mnogih drugih, više nisu bili dostupni nikome. Strani autori koji su hvalili Rumuniju takođe su bili sakriveni u Specijalnom fondu. Istoričari su drastično ograničili pristup tekstovima fašističkih autora, a istorijska istraživanja su bila ozbiljno manjkava. Detaljnije, Nikolae Nojka:
„Među knjigama u tajnom fondu nalazi se i niz političkih članaka Emineskua. Zatim, u ovom tajnom fondu vidimo i knjigu koju je potpisao Georgiu-Dež, <Pet godina od oslobođenja Rumunije>. Treba dodati i da se sa promenom perspektive i političke obrade, počev od 1960. godine, niz knjiga koje su bile zabranjene vratio na javne police Biblioteke, uključujući mnoge od istoričara Jorge. Pored knjiga i periodičnih publikacija, tajni fond je sadržao i mnoge fotografije ličnosti vezanih za istoriju monarhije ili istorijskih stranaka. Konačno, postojala je i serija mapa kao što je mapa Južne Rumunije iz 1864. godine, mapa okruga Rumunije iz 1862-1868, mapa granice između Rumunije i Mađarske predviđena Trijanonskim sporazumom.“
Istorija Specijalnog fonda ili Tajnog fonda u Biblioteci Rumunske akademije je istorija komunističkog režima koji je sve što mu se našlo tretirao sa brutalnošću i prezirom. U ime netolerantne i kriminalne ideologije koja je tvrdila da deluje po najvišim humanističkim principima, takav režim je vodio iracionalnu bitku sa ljudima i ljudskom prirodom koju je izgubio.
