Radio Rumunija 90

Ako 2018 godine Velika Rumunija obeležava svoju stogodišnjicu, Radio Rumunija  obeležava  90 godišnjicu svoje prve emisije od 1928 godine. Polazeći kao iniciativa nekih ljubitelja radija i podržana od strane države, rumunska radiofonija  je bila u toku sa vremenima i povezana  na velike istoriske trenutke u međuratno doba,  istvoremeno tražeći da pokrije zahteve slušalaca. Direktor Društva rumunske radiodifuzije  od 1935 do 1944 godine bio je Vasile Jonesku. On je bio svedok jednog od najvažnijih političkih trenutaka Rumunije u kojem je Rumunska radiodifuzija direktno doprinela, najime ćin od 23 avgusta 1944 godine kojim je zemlja promenila spoljnopolitičku orinetaciju. Rumunija je izašla iz savezništva sa Silama osovine predvođene Nemačkom  i pridružila se koaliciji saveznika. Intervju sa Vasileom Joneskuom iz arhiva Centra usmene istorije rumunske radiodifuzije snimljen je 1974 godine:

Društvo rumunske radiodifuzije koje od osnivanja je bilo u službi zemlje, i u vremenima političkog i društvenog mira, i u teškim trenutcima za narod, odigralo je važnu ulogu informisanja rumunske javnosti, ali i inostranstva. Radio je bio sa rumunima  kada je Kralj Mihaj u pratnji pravih predstavnika narodne volje, generali i komandanti velikih jedinica koji su se okupili oko njega u Palati na ulici Kalea Viktoriei, izvršio je državni udar  od 23 avgusta 1944 godine. Aktivnost radiodifuzije u pripremi  onoga što je trebao biti istoriski ćin  počele su mnogo ranije. “

6 juna 1944 godine, Vasile Jionesku je pozvan u audijenciju  kod Kralja Mihaja I u Sinaji u Dvorcu Pelišor. Tamo je pitan koliko daleko se mogu čuti emisije javne radio stanice preko repetitora i traženo je da se emisija iz Bukurešta čuje i u Kajiru  gde su se vodili tajni pregovori za izlazak Rumunije iz savezništva sa nNmačkom. Vlada Antonesku  pregovarala je sa sovjetima, dok je demokratska opozicija  pregovarala sa englezima i amerikancima i delegati su trebali da saznaju informacije iz Rumunije. Montiranjem nekih specijalnih repetitora  pitanje je rešeno. Vasile Jonesku:

,,Utvrđeno je da se jedan repetitor  montira u Bukureštu  u skloništu Kraljevske palate u ulici  Kalea Viktoriei kojeg smo nazvali Karpaci, drugog u Sinaji, u vili generala Gheorghea Rakovićeanua, kuma kralja, koji je primio naziv Bučeđi. Treči kojeg smo nazvali Kamen je montiran u Predealu iza vile maršala Antoneskua. Sve i zbog razloga da tamo nemci ne bi smeli da vrše pretrese, jako se ultrakratki talasi nemogu  otkriti. Za 3 dana ovi repetitori za ultrakratke talase su monitrani. Repetitor Karpaci iz Kraljevske palate u Bukureštu  predat je inženjeru Bonifaćju, Bučeđi  iz Sinaje inženjeru Gheorgju Vladimiru, a Kamen  iz Predeala tehničaru Nikulae Davidesku. “   

Vasile Jonesku seća se dana  23 avgustu 1944 godine nakon što  se  već dogodila promena savezništva. Vasile Jonesku:

,,U sredu 23 avgusta 1944 godine u 17 sati telefonski sam pozvan u Vojnoj komandi prestonice i naređeno mi je da obučem  i vojnu uniformu. Oko 17,30 bio sam prisutan u kabinetu generala gde sam na moje iznenađenje našao  generala Josifa Teodoreskua i šefa njegovog generalštaba, pukovnika Demetera Darmaćeanua koji su bili u civilnom odelu jako se radilo o vojnicima. General Josif Teodoresku mi se obratio : ,,gospodine generalni direktore od ovog trenutka slušaćeš samo naređenja Njegovog visoćanstva kralja Mihaja i generala Konstantina Sanateskua koji je premijer. Sada krečete u palati najkračim putem. Pukovnik Demeter Darmaćeanu  odmah je pozvao telefonom Kraljevsku palatu  na ulici Kalea Viktoriei  gde je razgovarao sa generalom Aurelom Aldea, tog trenutka  ministar unutrašnjih poslova u vladi generala Konstatina Sanateskua  kojeg je obavestio o mom dolasku. “

Na savetu kojeg je kralj sazvao te većeri od 23 avgusta 1944 godine bio je prisutan I direktor Radiodifuzije, Vasile Jonesku. Taj poziv pokazuje stratešku važnost  Radija u arhitekturi rumunske države. Ponovo Vasile Jonesku:

,,U kabinetu kralja od 18 sati 23 avgusta 1944 godine, u toku 4 sati do 22 I 5 minuta učestvovao sam u svim pripremama I formalnostima  za konsolidaciju državnog udara. Do tada su uhapšeni maršal Antonesku I njegovi najbližni saradnici najime profesori Mihaj Antonesku, potpredsednik Ministarskog saveta, Ministar inostranih poslova I propagande, general Piki Vasiliu, ministar državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova I generalni inspektor žandarmerije, univerzitetski profesor Đorđe Lešeanu, bivši guverner Transnistrije. Do potpisivanja dekreta o pomilovanju I ukidanju koncentracionih logora, dokumente koje je predstavio Lukrecju Patraškanu uhapšen je I Radu Leka bivši komesar  vlade pored Jevrejskog doma.”

Radio Rumunija je bio tamo gde I kada je bilo potrebno. Posle 90 godina javni servis radija  ima svoju bogatu istoriju koja se nastavlja I dalje.