Ustav Mavrokordata

Prva fanarjotska porodica  koja je vladala u rumunskim knježevinama bila je porodica Mavrokordat iz koje potiću dva važna imena, najime Nikolaje i njegov sin Konstantin. Konstantin Mavrokordat  je bio reformator i za njegovo ime povezuje se prvi Ustav u rumunskom prostoru. 1735 godine  počeo je da primeni reforme  pod uticajem austrijskih reformi u Olteniji koju  je 1718 godine anektirala Austrija. Ukinuo je niz indirektnih poreza i uveo je opštu taksu koja se mogla platiti u 4 tranše. Oslobodio je seljake dozvolom da se premeste, uz plaćanje  jedne takse za otkup. 1735 godine učestovao je osnivanju u Jašju, Moldaviji prve masonske lože. U toku sledećih vladavina ukinuo je kmetstvo u Vlaškoj 1746 godine i u Moldaviji 1749 godine. Istoričar Đorđeta Filiti  opisala je  prvu polovinu 18 fanarjotskog  veka kada je živeo i Konstantin Mavrokordat  kao pokušaj reforme pod uticajem francuskog luminizma. Đorđeta Filiti:

,,Francuski uticaj se vrši  preko ljudi, pretplate za novine,  preko knjiga koje dolaze sa zapada, zatim i preko razne robe. Tako je stigla i publikacija Merkur de Frans. Ova publikacija 1746 godine objavila  je ono što možemo nazvati Ustav Konstantina Mavrokordata. Zanimljivo  je da je on postavio pitanje društvenog oslobađanja  pre francuske revolucije. Drugim rečima ova zavisnost kmestva je ukinuta u Vlaškoj. Istina postoje mnogobrojne druge obaveze među koje seljak je trebao da plati 43 poreza, ali postoji preokupacija. Ovo  je veoma važna stvar. Takve ideje o oslobađanju i društvenoj jednakosti  ne dolaze na praznom mestu. “

Konstantin Mavrokordat je bio intelektualac, ali  i iskusni političar koji je video u kom se pravcu kreče svet u njegovo doba. Đorđeta Filiti:

,,Čovek je mnogo čitao i razumeo je u kom se pravcu kreče Evropa i dobro je znao o pravcu društva. To je obaveza jednog političara, on je stavljen na položaju vođe, osobe odgovorne za sudbinu jedne mnogobrojnije ili manje brojnije društvene grupe. Ovde u rumunskomk prostoru, fanarjotski vladari   u osnovi su grčki funkcioneri u službi Otomanskog carstva i prate nekoliko ciljeva: oslobađanje hrišćana otomanske dominacije, i veliku ideju o  obnovi Vizantije, obnovi  jednog grčkog hrišćanskog  carstva. To se nemoglo ćiniti stajanjem kod kuće,  već samo informamisanjem i akcijom. Fanarjoti su imali  i veliku ulogu  za njih i Otomansko carstvo, najime uptreba izvora informacija. Imali su špijune  u svim zapadnim dvorcima. Kao posledica tga bili su veoma dobro informisani i znali su dobro gde se kreče svet. Ovde u našoj zoni  postojalo je takozvano  istočno pitanje, dakle borba za prevlast na južnom toku Dunava. Turci su bili veoma snažni, rusii su se borili sa njima, a dosta blizu je bila i Austrija. “

Konstantin Mavrokordat je imao veliku biblioteku koja se nalazila u Manastiru Vakarešti, ktitorstvo njegovog oca. Tamo se upoznao i sa delima Monteskiea, Diderota, Voltera i drugih. Đorđeta Filiti:

,,Postoje indirektna svedoćanstva o onome što je pisao, radio i o lektirama Mavrokordata, jer nije imao dnevnik o njegovim lektirama. Ova biblioteka iz Vakareštja je veoma važna zbog rukopisa koje je posedovala. Iz malobrojnih svedoćanstva vremena znamo koliko je vremena  on proveo u biblioteci. Postoje i neka kolateralna svedoćanstva  iz kojih možemo zaključiti kakav je vladar bio: organizovao je seosko obrazovanje, podelio je administrativno zemlju na županije, a svaka županija je imala svog vođu koji se zvao ispravnik. Utvrdio je poreze, i svaki zakon ma koliko bio strog je ipak zakon, jer bez postojanja zakona vlada bezakonje. Stvari su počele da se srede. On je grk ali je počeo da uči rumunski, tako da oni koji su želeli da mu uđu ispod kože govoreći grčki  više nisu imali nikakvog uticaja. On je rekao svojim pratiocima sa kojim je došao iz Carigrada da nauče jezik zemlje. “

U toku austrijsko-rusko-turskog rata  od 1736 do 1739 godine, Konstantin Mavrokordat je primio od austrijanaca  pokrajinu Oltenija. 30 godina kasnije 1769 godine u toku drugog  rusko-turskog rata Konstantin Mavrokordat je zarobljen u Galacju  gde je umro u 58 godini ubijen od strane jednog ruskog vojnika. Najvažniji reformator rumunskih knježevina u 18 veku  sahranjen je u Jašju.