Dronovi i nadzor nad Crnim morem (06.11.2026)

Jedna od najvažnijih promena u rusko-ukrajinskom ratu je pretvaranje Crnog mora u prostor vazdušnog i morskog sukoba.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 06.11.2026, 00:00

Jedna od najvažnijih promena u rusko-ukrajinskom ratu je pretvaranje Crnog mora u prostor vazdušnog i morskog sukoba. Morski i vazdušni dronovi, rakete dugog dometa, morske mine i napadi na trgovačke brodove iz korena su promenile način na koji treba nadgledati i braniti ovaj prostor. Da bi u odredjenoj meri nadoknadila svoju pomorsku inferiornost, Ukrajina je koristila morske dronove, a Rusija sve više vazdušne dronovove i rakete za napade na ukrajinsku infrastrukturu i na dunavske i crnomoreke luke. Tako da su vojne opasnosti proširene i van zone neposrednih sukoba. Incidenti sa deronovima van prvobitne trajektorije i delovi letelica pali na terioriji susednih država, uključujući teritoriju Rumunije, ukazuju na tanku liniju izmedju zone rata i bezbednost prostora zemalja NATO-a. U ovom kontekstu Severnoatlanska alijansa je odlučila da konsoliduje položaj na Crnom moru- da pošalje dodatna sredsva u region i da podrži akcije nadzora, izvidjanja i anketa, istakla je jedna portparolka, paralelo sa kapacitetima suzbijanja dronova. Treba inistirati da se jugoistočno krilo ne debalansira, da se planira i vode operacije NATO-a u Crnom moru po modelu Baltičkog mora, kaže general u penziji Dorin Toma, bivši načelnik Jugoistočne multinacionalne divizije Severnoatlanske alijanse sa napomenom da su zemlje članice donele odluku da podrže Rumuniju razmeštanjem snaga za nadzor u raznim zonama: ,,Ja smatram da samo ovo nije dovoljno, jer ako gledamo na celo istočno krilo, od artičke zone, Baltičkog mora do Crnog mora možemo zaključiti da postoji jedan jasan debalans. Dok je u artičkoj i baltičkoj zoni NATO planiralo i sada vodi operacije sa ciljem da zaštiti teritorijalne vode i nadgleda ekonomsku infrastrukturu u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni zemalja NATO-a u ovom delu, u Crnom moru odgovornost za ovu misiju spada na ad hok trilateralu Turska-Bugarska-Rumunija, na početku formiranu sa zadatkom da učestvuje u čišćenju morskih mina. Na samitu NATO-a postojala je inicijativa da se proširi ova misija i na zaštitu podvodne kritičke infrastrukture, ali još nemamo detalje. Ja smatram da bez obzira na broj sistema i performansi ovih sistema, ako nisu integrisani, ako nisu deo jedne operacije sa jasnom misijom, ako ne postoji jedan jasan komandno-kontrolni lanac i integracija nacionalnih sistema sa sistemima NATO-a, nećemo dobiti očekivane rezultate.’’

Veliku zabrinutost predstavlja eskalacija posebno u komercijalnoj plovidbi. Crno more predstavlja suštinsku rutu za izvoz žitarica, nafte i naftnih proizvoda i sirovina, a u poslednjim mesecima opasnost za plovidbu je sve veća – serija incidenata u oktobru pokazuje da su čak i brodovi koji ne učestvuju u vojnim operacijama i ne pripadaju sukobljenim stranama izloženi velikim opasnostima. Korneliju Bjola, profesor diplomatskih studija na Oksford univerzitetu kaže: ,,Ruski prioritet u ovom trenutku je ekonomski i vojni kolaps Ukrajine. Strategiju nije teško pročitati, govorilo se dosta o ovoj strategiji. U toku je već nekoliko meseci. To što ovi dronovi stižu i kod nas, deo je strategije koja nastoji da odvrati svaki kargo koji dolazi sa juga i želi da stigne u Odesu po tovar. Odavde i proizilazi ova eskalacija i sukcesivni napadi ovog leta. Ovo je samo strategija, nista nije slučajno. Cilj strategije je prekid prevoza žitarica iz Ukrajine. Ova strategija uspeva u velikoj meri. Smanjenjem kapaciteta Ukrajine da izvozi žitarice prebacuju se troškovi na evropsku stranu, jer je potrebo da se Ukrajini odobre finansijska sredstva da bi ekonomski nekako nadoknadila ova štetu. ’’

Pored toga, kaže profesor Bjola, svaki dron dolazi prećen kampanjom dezinformisanja kako bi se blokirala politička odluka. Incidenti se eksploatišu sa ciljem da se smanji poverenje stanovništva u vlast, u NATO i strateško partnerstvo sa SAD. Moskva želi da eksploatiše nesuglasice medju zapadnim članicama, da smanji podršku Ukrajini i da prisustvo NATO-a u region predstavi kao izvor nestabilnosti. Istovremeno, Moskva vrši strateški pritisak na zemlje koje se graniče sa NATO-m incidentima koji pogadjaju I Rumuniju i Bugarsku, testirajući na ovaj način kapacitet reakcije Severnoatlanske alijanse. NATO treba da dokaže da može da zaštiti savezničku teritoriju, da spreči eskalaciju i da uz to Rusiji ne da razlog za neposrednu konfrontaciju. Za Rumuniju odgovor ne može da bude isključivo vojni, pa ni ograničen na zahtev saveznicima za podršku. Potrebna je jasna strategija zasnovana na stalnom nadzoru, modernom kapacitetu odbrane i na regionalnu saradnju.