Spoljnopolitičke smernice Rumunije (24.01.2020)

   spoljnopolitičke smernice rumunije (24.01.2020) Rumunija će na spoljnom planu ostati vekor stabilnosti i dosledan promoter demokratije, naglasio je predsednik Klaus Johanis na godišnjem skupu sa šefovima akreditovanih diplomatskih misija u Bukureštu.

Rumunija će na spoljnom planu ostati vekor stabilnosti i dosledan promoter demokratije, naglasio je predsednik Klaus Johanis na godišnjem skupu sa šefovima akreditovanih diplomatskih misija u Bukureštu. Šef države je na skupu predstavio spoljnopolitičke smernice Bukurešta ove godine koje se oslanjaju na tri stuba: ,,Naša pripadnost Evropskoj uniji i Severoatlanskoj alijansi kao i strateško partnerstvo sa SAD ostaju i dalje osnovni stubovi naše spoljne politike ili kako sam prošle godine naglasio, konceptualna strateška trijada spoljne politike Rumunije. Ovi stubovi se upotpunjuju. Istovremeno nastavićemo da delujemo na planu pristupanja Šengenskom prostoru koji će u značajnoj meri uticati na jačanje bezbednosti na celoj teritoriji slobodnog kretanja. Nastavićemo takodje i sa akcijama za ulazak u evro zonu kada se za to ispune svi uslovi. Uskoro će Evropsku uniju napustiti Velika Britanija. Mi nismo želeli da se ovo dogodi, ali ćemo i dalje učiniti sve da potraje dosadašnje prijateljstvo i savezništvo Velike Britanije i Evropske unije. U istoj meri nastojimo da modernizujemo naše strateško partnerstvo sa Ujedinjenim Kraljevstvom.''

 

Spoljna politika Rumunije odvijaće se kao i do sada pod znakom kontinuiteta i predvidljivosti, ali će se bez sumnje menjati pojedini akcenti i nijanse koje treba da donesu veču koherentnost i konzistentnost, dodao je šef rumunske države. O kavim se akcentima i nijansama radi? Kako se može ostvariti veća koherentnost i konzistentnost i šta ovo predpostavlja? Analitičar Kristijan Dijakonesku bivši ministar inostranih poslova, gost javnog radio servisa objašnjava: ,, Jedan državni projekat treba da se poklapa sa jednim regionalnim i da  poštuje bezbednosne interese Rumunije u jednoj od najkomplikovanijoj zoni sveta  i istovremeno da bude  usklajen sa partnerskim odnosima, standardima i vrednostima koje delimo unutar Evropske unije i Severioatlanske alijanse. Sa ove tačke gledišta  potrebna je veća kreativnost u zoni  koja se nalazi na granici Crnog mora i Zapadnog Balkana, sa veoma komplikovanim istočnim susedstvom i naročito na raskršču energetskih koridora i istovremeno i bezbednosnih izazova koji dolaze sa istoka Evrope i iz Srednjeg istoka.''

 

U sadašnjim medjunarodnim okolnostima, suočena sa rizicima, najnovijim izazovima i pretnjama potreba za jednom jakom, ujedinjenom i efikasnom Severoatlanskom alijansom veća je nego ikada ranije,insistirao je predsednik Klaus Johanis: ,, NATO je uspešna vojna alijansa i mi ćemo nastaviti tesnu saradnju sa drugim saveznicima kako bi ova postala još jača. Ovo je i glavna poruka jubilarnog samita u Londonu i na ovom pravcu Rumunija će se dodatnim sredstvima koncentrisati kao važan saveznik na istočnom krilu Severoatolanske alijanse. Poštovaćemo i dalje preuzete obaveze o izdvajanju 2% bruto nacionalnog proizvoda za odbranu i nastavićemo sa jačanjem odbrane i odvraćanjem neprijatelja, naročito na istočnom krilu. Istovremeno Rumunija se zalaže za aktivnije uključivanje Severaotlanske alijanse na Srednji istok i suzbijanje terorizma. Predsednik je podsetio da su Organizacije ujedinjenih nacija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju zone za konsolidovani dijalog i poštovanje medjunarodnog prava. Po  oceni političkih komentatora predsednik  je više puta inistirao na multilateralizmu. Kristijan Dijakonesku precizira: ,,U prvom redu jer je multilateralizam osnovni element za promovisanje i odbranu interesa naše zemlje. U drugom redu jer se  oseća odredjena politička relaksacija. Minimizacija uloge i funkcionalnosti ovih multilateralnih tela može  se uočiti na globalnom planu, iako su ove relevantne i važne za Rumuniju. U trećem redu jer postoji odredjeni trend, naročito medju velesilama, da vode dijalog i donesu odluke ne vodeći računa o multilateralnim organizacijama, što stvara odredjenu vrstu preokupacije, naročito u zemljama koje se nalaze u komplikovanim zonama, kao što je i Rumunija. Ove zemlje postaju korisnice negativnih odluka donetih u pregovorima u kojima one ne učestvuju.''

 

O situaciji na Srednjem istoku predsednik Johanis je izjavio da negativne posledice ove krize imaju efekte na evropsku i globalnu bezbednost. U vezi sa odnosima sa Republikom Moldavijom predsednik Klaus Johanis je izjavio da će Bukurešt obnoviti punu saradnju sa Kišinjevom  tek kada će kostatovati da se na vladinom nivou preduzimaju mere za nastavljanje evropskim putem,  kada se realizuju reforme u pravosudju i administraciji i  usvajaju mere za suzbijanje korupcije.

 


www.rri.ro
Publicat: 2020-01-24 08:01:00
Vizualizari: 738
TiparesteTipareste