Bezbednosni oslonac u Evropi (10.06.2022)

       bezbednosni oslonac u evropi (10.06.2022) Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Švedska i Finska donele su odluku da odustanu od neutralnosti i priključe se štitu Severoatlanske alijanse.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Švedska i Finska donele su odluku da odustanu od neutralnosti i priključe se štitu Severoatlanske alijanse. Dve nordijske države podnele su i zvanično kandidaturu i stavile tačku na dugotrajnu vojnu neutralnost. Da bi se prihvatile kandidature dve države potreban je medjutim konsenzus članica Alijanse, uslov koji još nije ispunjen zbog Turskog neslaganja. Turske vlasti tvrde da su dve države  uvele sankcije Ankari i da podržavaju kurdski terorizam. NATO je uveren da će se ove primedbe Ankare izgladiti i da će nakon turske saglasnosti  pristupni proces trajati nekoliko nedelja. Dolazi zatim ratifikacija u parlamentima 30 članica, koja bi mogla da potraje godinu dana. Severoatlanska alijansa sprema se za istorijsko proširenje na ovu zonu u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu. Na pitanje šta donosi pristupanje dve države Severoatanskoj alijansi Vidjil Balačanu , general u rezervi , gost Radio Rumunia i bivši predstavnik Rumunije u Severaatlanskoj komandi u Briselu, izjavio je da pre svega donosi koristi pomenutim državama i ne samo njima: ,,Treba voditi računa da su dve zemlje veoma važne. Švedska i Finska su bile beoma blizu NATO-u jer spadaju medju najaktivnije države partnere. Ove zemlje imaju odbrambene principe zasnovane na teritorijalnoj odbrani, posebno Finska, i pristupanjem Alijnsi predstavljaju dodatu vrednost i jačanje Alijanse, posebno njenog severnog boka. Zajedno sa Poljskom i baltičkim državama, ulivaće više sigurnosti i odvratiti rusku agresivnost. Stvaraju ,,odredjeni problem'' jer ćemo se vremenom uveriti da je jugoistočni bok najugroženiji. Medjutim ovo ne znači da pristupanje dve države ne vodi jačanju NATO-a i da ,,stvara probleme Ruskoj Federaciji.'' Ni Rusija nije reagovala kategorično na vest o nameri dve države da postanu članice NATO-a. Medalja ima dva lica: Ruska Federacija je pokrenula rat sa ciljem da osigura neutralnost Ukrajine, ali Moskvi sigurno nije po volji da dve industrijski veoma razvijene zemlje i sa bogatim odbrambenim tradicijama ulaze u NATO. Nadamo se da će pritupni proces dve države trajati kratko, uprkos odredjenon protivljenju Turske.''

Ako se Švedska i Finska priključe NATO-u mislim da je kristalno jasno da će biti izvoznice bezdbednosti, a ne samo korisnice. Obe države imaju moderne i efikasne vojske koje rade u tandemu sa Severoatlanskom alijansom, objasnio je za slušaoce Slobodne Evrope Doug Klajn, zamenik direktora Euroazijskog centra Atlantik Konsila. Iako su vojske dve države dobro trenirane, Švedska i Finska strahuju od eventualnog direktnog rata sa Rusijom. Daglas Klajn ocenjuje da obe zemlje ispoljavaju sličan strah, ali za Finsku strah je opipljiv zbog duge granice sa Rusijom. Osim toga u poslednjim godinama sve je više ruskih aviona koji se približavaju važdusnom prostoru Finske demonstrirajući silu. Po oceni eksperta Atlantik Konsila jedan od razloga za pristupanje Švedske je mogućnost ostajanja same na Skandinavnom poluostrvu bez statuta članice Alijanse, ako će Finska pristupiti, a Norveška i Danska su članice Alijnse od 1947. godine. Kako će ulazak Švedske i Finske uticati na promenu specifičnosti NATO-a?. Pristupanje će bez sumnje imati važne efekte. Baltičko more će skoro u potpunosti biti okruženo članicama NATO-a, a granica Alijanse sa Ruskom Federacijom produžiće se. Vojni nalitičar Radu Tudor  ističe: ,,Baš ovo Putin nije želeo, ali zbog njegovih strateških grešaka dobija ono što zaslužuje. Možda ne bismo sada govorili o pristupanju Švedske i Finske, dve države koje su tradicionalno sačuvale vojnu neutralnost, ako Rusija ne bi pokrenula krvavi i suludi rat u Ukrajini. Još jednom se dokazalo da je Rusija agresivna država, nepredvidljiva i predstavlja pretnju po teritorije civilizovanih zemalja. Švedska i Finska su smatrale da se pod kišobranom Severoatlanske alijanse mogu odbraniti od ruske vojne agresivnosti, koja se nažalost dokazala tokom istorije. Ove dve zemlje donose, po mom mišljenju, izvanrednu ekspertizu u suzbijanju ruske vojne agresivnosti tokom istorije i dužeg suočavanja sa izazivačkim gestovima Moskve. Na neki način se zatvara bezbednosno pitanje na nordijskom boku Alijanse jer tamo postoje nekoliko oslonaca: Poljska,Švedska, Finska, Norveška i Danska, države sa snažnim vojnim doprinosom unutar Severoatlanske alijanse.''
Radu Tudor dodaje da treba da vidimo kako će se razvijati vojna struktura i infrastruktura NATO-a na jugoistoku, gde se nalazi Rumunija.


www.rri.ro
Publicat: 2022-06-10 17:56:00
Vizualizari: 204
TiparesteTipareste