Nacionalni park Planine Maramureša (31.01.2014)

nacionalni park planine maramureša (31.01.2014) Ako se slučajno nadjete u Maramurešu, ostaćete impresionirani lepotom predela i gostoprinstvom meštana. Ovdašnji ljudi su nenadmašni majstori prerade drveta.

Ako se slučajno nadjete u Maramurešu, ostaćete  impresionirani  lepotom predela i gostoprinstvom meštana. Ovdašnji ljudi su  nenadmašni majstori  prerade drveta. Svaka crkva imo svoju istoriju isklesanu u drvetu, a kapije domaćina su posebna prića. One su prakticčno simbol Maramureša. Bile su tokom vremena  izazov za  sve  majstore  koji su se medjusobno  utrkivali ko će napraviti  najleše kapije. Van naseljenih zona prostiru se guste šume,  gorde planine i netaknuta priroda koju ovdašnji ljudi znaju  kako treba da  zaštite.
 
Nacionalni park Planine Maramureša proglašen je parkom 2004. sa ciljem da se zaštiti biodiverzitet zone. Ukupna površina parka je od 133.354 hektara, od kojih se na 19 000 prostiru rezervati. U prirodnom parku Planine Maramureša identifikovano je 11 vrsta habitata i 24% ukupnih vrsta spontane flore Rumunije. Životinjski svet  zastupljen je takodje veoma dobro. Nedavno su  stručnjaci  Medjunarodne unije za  konzervaciju prirode (IUCN)   identifikovali 137 zona u 34 drazave  kojima treba poklanjati   posenu pažnju  jer su jedinstvene. Na ovom spisku nalazi  se i  Prirodni park Planine Maramureša gde zivi Tatranski miš.  Katalina Bogdan direktorka Uprave Prirodnog parka kaže: ’’Tatranski miš je  mali glodar  koji živi u  planisnkim zonama  i  četinarskim šumama. Retka je vrsta u Evropi, ima ograničen habitat u slovačkim, poljskim, ukrajisnkim i rumunskim Karpatima. Procenjuje se da  na teritoriji Rumunije  zivi oko 500 primeraka i to u Maramurešu, na severu naselja Borša, u  Planinama Rodne, u dolini  reke Mara i u Moldaviji, u županijama Sučava i Botošani. Druga vrsta sa kojom se  možemo ponositi je mladica ( latinski naziv Hucho Hucho), retka vrsta ribe koja živi u dubokim planinskim rekama. Kod nas ova slatkovodna riba  živi u rekama Tisa i Ruskova. Vrsta je veoma važna i u skladu sa statutom Medjunarodne unije za konzervaciju prirode jedna je od vrsta koja je doprinela  da se postave granice parka. Druga  emblematska  vrsta za ovu zonu je  tetreb ruševac (lat. Tetrao terix) Procenjuje se da  ovde žive oko 80 parova. Prisutnost ove ptice doprinelo je osnivanju  faunističkog rezervata  Kornu Nedeii- Čungii Balasanii.’’
 
 U  Prirodnom parku Planine Maramureša  nalaze se i ukrajinska sela  koja zajedno sa rumunskim  daju važan doprinos  očuvanju biodiverziteta i narodnih tradicija:’’ Postoje zajednice koje   odlično čuvaju  ove zanate,  posebno naselje Višeul de Žos, sa većinskim rumunskim življem, gde su sačuvana stara  domaćinstva,  a  starije osobe još nose čuvenu narodnu nošnju. Ovde žive i rade narodni  majstori: stolari,  kovači, ovde  je i glavni Čurćijski  centar gde se i sada izradjuju  kožni prsluci sa raznobojnim  broderijama,’’
 
 Jedan od razloga  za očuvanje  prirodnog bogatstva  je i  mali broj turističkih trasa. Selo Repedea je poznat po jedinstvenoj  poljani  narcisa. Poljana je na teško pristupačnom mestu  gde  turisti retko dolaze. Izolovan je i runolist (Leontopodium alpinum) proglašen prirodnim spomenikom 1933. godine. Do ovog cveta se još teze  stiže  jer je izolovan  na  planinskih vrhovima.  Dolina reke Vaser, jedna od najlepših  dolina Istočnih Karpata je omiljena destinacija turista. Reka Vaser duzine 60 km. strvorila je  spektuakularnu dolinu sa opasnim provalijama, gustim šumama, golim liticama i izvorima mineralne vode. U poslednje vreme  poboljšana je ovde  turistička infrastruktura i obeleženo 11 trasa. Turisti imaju mogućnost da traže smeštaj  u gradovima Borša i Višeul de Sus.  Maramureš je idealno mesto za turiste koji žele da provedu zimske praznike u jednom  mirnom selu . Katalina Bogdan dodaje:’’Često čujem kako turisti kažu da  su odmori u ovoj zoni  neka vrsta povratka  u prošlost. Ovde se i dalje čuvaju  običaji  i tradicije  zimskih praznika. U naselju  Pojenile de sub munte , najvećem ukrajinskom  selu ove županije najreprezentativnija Bozična pesma je Presveta Bogorodica.  Pesma ima skoro 40 strofa i peva  se uz pratnju   violine. U nasleju  Bistra,  u predveče Bozica, pripremaju se 12 vrsta  jela koja simbolizuju 12 apostola i bacaju se zrna pasulja na sve strane sobe. Imamo i  novogodisnje običaje.  Momci i devojke  skuplaju se u novogodišnjioj noći  u jednoj od ranije  odredjenoj kući gde od pšenicnog brasna prave knedle  koje kuvaju a zatim redjaju na stolu. Čiju knedlu pojede gladna mačka oženiće se ili udati sledeće godine.
Svakom godinom u Maramurešu  dolazi sve veći broj domacih i stranih turista, jer ova zona Rumunije privlači  svojim lepotama.
 

 


www.rri.ro
Publicat: 2013-12-27 11:27:00
Vizualizari: 308
TiparesteTipareste