Vesti - 19.12.2019

vesti - 19.12.2019

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, rekao je u četvrtak veče, prilikom bilansa stanja prvog mandata na čelu države, da je bilo pet godina velikih izazova, od kojih je najozbiljnija opasnost bila da će Rumunija napustiti svoj zapadni smer. Johanis je dodao da je najveći dobitak njegovog mandata bio održavanje demokratskog i proevropskog kursa Rumunije. Što se tiče spoljne politike, predsednik je spomenuo da su se njegove akcije usmerile na 3 koordinate: povećanje uloge Rumunije u okviru Evropske Unije i NATO-a, širenje i jačanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama. Na unutrašnjem planu, Klaus Johanis je rekao da je u središtu njegove zabrinutosti kao predsednika bilo pravilno funkcionisanje vlasti. Ponovio je da se u poslednje tri godine pokušalo preuzimanje i potkopavanje rumunske države slabljenjem pravosudnog sistema, a da bi se suprotstavio tim duboko nedemokratskim snagama, koje su pokušale da zaustave borbu protiv korupcije, koristio je sve ustavne mehanizme. U subotu, predsednik Klaus Johanis položiće zakletvu za drugi mandat pred ujedinjenim Domovima Parlamenta.


Rumunski predsednik Klaus Johanis pozdravio je usvajanje od strane Evropskog Parlamenta, u četvrtak, Rezolucije o obeležavanju 30 godina od revolucije iz decembra 1989. godine, kojom se obeležava sećanje na heroje koji su se žrtvovali za slobodu i demokratiju. Ovom rezolucijom Parlament iz Strazbura priznaje da je žrtva mirnih demonstranata tada otvorila put tranzicije Rumunije ka demokratiji. U dokumentu se navodi da je u Rumunskoj revoluciji živote izgubilo 1. 142 osobe, da je preko 3 000 ljudi teško povređeno, a nekoliko stotina ljudi ilegalno pritvoreno i mučeno. Evropski parlament poziva rumunsku državu da pojača svoje napore u rasvetljavanju istine o revoluciji iz decembra 1989. godine, a institucije Evropske Unije i njenih država članica, uključujući i Rumuniju, da učine sve kako bi se osiguralo da se zločini koje su počinili komunistički režimi ne zaborave i da garantuju da takvi zločini nikada više neće biti počinjeni. U Rumuniji, u znak sećanja na ove heroje, u četvrtak su nastavljeni komemorativni događaji. Pre tri decenije, u Temišvaru (zapad), 19. decembar je bio dan kad su radnici iz fabrika u gradu stupili u štrajk i stvorena je prva revolucionarna organizacija, pre pada diktatora Nikolaja Čaušeskua: Rumunski Demokratski Front. 19. decembar je i dan kada je režim pokušao da sakrije tragove krvave represije. U Sibinju (centar) održane su vojne i verske ceremonije u znak sećanja na heroje mučenike revolucije. Tih uzavrelih dana, u Sibinju je od metaka poginulo 99 ljudi, a preko 270 je bilo ranjeno.

 

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, u četvrtak je potpisao zakon o ukidanju zakona o uslovnom puštanju na slobodu, koji je 4. decembra usvojio Dom Poslanika, u svojstvu odlučujućeg tela. Normativni akt, usvojen tokom bivše vladavine Socijaldemokratske Partije (PSD) bio je kontroverzan, jer je dozvolio puštanje na slobodu na hiljade zatvorenika pre roka. Neki od njih, osuđeni na teška dela, ponovili su krivična dela i bili su vraćeni u zatvor. Ministar pravde Katalin Predoju nedavno je objasnio da je neispravna izrada zakona ugrozila građane Rumunije. On je precizirao da ministarstvo koje on vodi radi na izradi teksta normativnog akta koji će biti tranzitni i koji sadrži mere koje će se ubuduće primenjivati u zatvorima, čije je loše stanje dovelo do žalbi kod Evropskog suda za ljudska prava (ECHR). U principu, Vlasti žele da poboljšaju stanje u pritvorima.

 

Rumunski premijer, Ludovik Orban, daje uverenja da sledeće godine neće doći do smanjenja plata u javnom sektoru i da su u projektu državnog budžeta predviđeni iznosi za sva povećanja prihoda utvrđeni u važećim zakonima. S druge strane, šef vlade je rekao u interviu za Radio Rumunija, da udvostručavanje dečijeg dodatka, za koji je glasao Dom poslanika, ne može biti podržano sledeće godine bez povećanja deficita i infliacije. Ludovik Orban je podsetio da je preuzimanje odgovornosti vlade u Parlamentu jedini način na koji se može obezbediti da budžet za sledeću godinu bude usvojen do 31. decembra.

 

Rumunija će podržati dobrovoljni limit i preraspodelu plaćanja iz nove Zjedničke poljoprivredne politike Evropske Unije, tako da bi se podržalo više poljoprivrednih gazdinstava, objavio je u četvrtak ministar poljoprivrede, Adrian Oros, u Bukureštu, prilikom otvaranja Božićnog Vašara organizovanog u dvorištu ministarstva. Ministar je dodao da će se poboljšati strategija tradicionalnih proizvoda, da bi se bolje promovisali na evropskom nivou. Trenutno imamo sedam proizvoda koji su odobreni u Evropi, a još četiri su u procesu odobravanja.

 

Kraljica Elizabeta II je u četvrtak predstavila londonskom parlamentu zakonodavne prioritete vlade na čijem čelu se nalazi Boris Džonson. Među najavljenim merama su finalizacija Bregzita 31. januara 2020. godine, veća ulaganja u zdravstveni sistem, primena novog imigracionog sistema. Nacrt zakona o izlasku Velike Britanije iz Evropske Unije biće raspravljan u petak u Parlamentu. Drugi prioritet je usvajanje imigracionog sistema po tačkama, sličan australijskom sistemu, koji se primenio čim se završi post-Bregzit tranzicioni period, kada Ujedinjeno Kraljevstvo više neće biti ograničeno propisima Evropske Unije, odnosno od 1. janaura 2021. godine. Putem ovog sistema, Džonsonova vlada želi da omogući stranim radnicima iz celog sveta, a ne samo Evropljanima, dolazak prema stvarnim potrebama radne snage britanske ekonomije.

 

Američki predsednik Donald Tramp optužen je od strane Doma predstavnika za „zloupotrebu vlasti“ i „opstrukciju Kongresa“ u glasanju koje otvara put ka smeni predsednika u Senatu, javlja novinska agencija Frans-Pres (AFP). Samo su još dvojica predsednika – Endrju Džonsonm 1868. godine i Bil Klinton 1998. godine – bili optuženi. Demokrate veruje da je Tramp kriv za „zloupotrebu vlasti“ jer je uslovio vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 400 miliona dolara i primanje ukrajinskog predsednika Volodimir Zelenskog u Belu Kuću nastavkom istrage protiv sina svog političkog suparnika Džoa Bajdena. Optužba za „opstrukciju Kongresa“ je proistekla iz pokušaja lidera Bele Kuće da spreči istragu ovog skandala, tako što je naložio sadašnjim i bivšim članovima američke administracije da ne sarađuju u istrazi.

 

Rumunske vlasti preduzele su dodatne mere kako bi olakšale saobraćaj preko graničnih prelaza tokom zimskih praznika, kada se procenjuje da će doći do značajnog povećanja broja ljudi u tranzitu, posebno na granici sa Šengen zonom. Kako bi se izbegli zastoji, preduzete su mere dopune osoblja granične policije do maksimalnog kapaciteta dozvoljenog infrastrukturom svakog prelaza, zavisno od dinamične vrednosti prometa. Dnevno više od 4. 200 graničara sprovodi aktivnosti nadzora i kontrole na državnoj granici, saopštila je Granična policija. U zavisnosti od saobraćaja na prelaznim tačkama, vlasti će otvoriti dodatne kontrolne tokove.

 

Narodno pozorište „Radu Stanka“ iz Sibinja predstavilo je u četvrtak, u Briselu, predstavu „Priča ureknute princeze“, u režiji Silvija Purkarete, u okviru Festivala Europalija. Među gledaocima su bili i predsednica Evropske Komisije, Ursula von der Lejen, i predsednik Saveta Evropske Unije, Šarl Mišel. Predstava je zasnovana na scenariju koji potpisuje Silviju Purkarete, a inspirisan je komadom kabuki Curuja Nanbokua četvrtog. „Priča ureknute princeze“ obiluje pričama o opsesivnoj ljubavi, zločinima, reinkarnacijama i osveti. Predstava preuzima ove teme i, uz humor i auto-ironiju, gradi šareni komentar dijaloga između evropske i japanske kulture. Predstava će biti odigrana 2020. godine i na Letnjim Olimpijskim Igrama u Tokiju.

 

Vreme u Rumuniji je i dalje toplije nego inače za drugu polovinu decembra, naročito u brdovitim i planinskim predelima. Vetar je slab i umeren, sa nešto jačim intenzitetom na jugo-zapadu zemlje, uključujući i planinsko područje oblasti. Maksimalne temperature se kreću od 7 do 17 stepeni Celzijusa. U Bukureštu u podne je izmereno 11 stepeni Celzijusa.


www.rri.ro
Publicat: 2019-12-19 18:15:00
Vizualizari: 111
TiparesteTipareste