Kako se mogu sprečiti najteže klimatske posledice?

 kako se mogu sprečiti najteže klimatske posledice? U nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjinih nacija, najopoznatiji istraživači klimatskih promena upozorili su da je neophodna hitna intervencija ljudi kako bi se sprečilo katastrofalno globalno zagrevanje.

U nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjinih nacija, najopoznatiji istraživači klimatskih promena upozorili su da je neophodna hitna intervencija ljudi kako bi se sprečilo katastrofalno globalno zagrevanje. U izveštaju se izmedju ostalog naglašava da je analizirano preko 18 000 nučnih radova i da su naučnici izvukli zaključak da smo se već opasno približili kritičnoj tačci, koja može da ima nepovratke klimatske posledice. Roksana Božariu , doktor Fizike zemlje, šefica Grupe za istraživanje klimatskih promena  Nacionalne meteorološke administracije, gošća Radia Rumunija, o šansama za ograničavanje rasta prosečne globalne tempereture na 1,5 Celziusovih stepeni u odnosu na predindistrijski period s kraja prošlog veka,  izjavila je: ,,U naredne tri godine treba da dostignemo maksimalni nivo emisija, a zatim značajno smanjenja u periodima 2030. i 2040. kako bismo na početku 2050. godine dostigli klimatsku neutralnost. Ako ćemo imati rast prosećne globalne temperature od 2 Celziusova stepena, iako svaka desetina stepena izaziva produžene suše, sve intenzivnije toplotne talase i rast nivoa planetarnog okeana, klimatsku neutralnost možemo postići tek tamo 2070. godine. Iako postoje brojni zabrinjavajuči i pesimistički naučni dokazi imamo i dobrih vesti. Ove dobre vesti  su nešto novo u kontekstu klimatske hitnosti. Dobra vest je ta da, iako smo ove decenije imali najveće koncentracije gasova sa efektima staklene bašte u atmosferu, rast je usporen. Ovo uliva nadu da, iako je teško, ipak možemo da dostignemo maksimum u 2025. godini, a kasnije da, naglo i sistematski, smanjimo rast kako bismo ispunili ciljeve Pariskog sporazuma. Druga takodje dobra vest je ta da su desetine zemalja uspele u poslednjoj deceniji da smanje svake godine emisije za 4%. Istina je da se u ovom slučaju radi o razvijenim zemljama. Razgovori se vode oko velikih razlika izmedju razvijenih zemalja i zemalja u razvoju ili zemalja sa manje razvijenijim ekonomijama. Postavlja se pitanje kako možemo dovesti ove siromašne zemlje na trajektoriju smanjenja zagrevanja. Dobre vesti stižu i kad je reč o spremnosti za korišćenje obnovljive energije u privredi. Solarni panoji pojeftinili su za oko 85% u poslednjoj deceniji, a tehmologija energije vetra za oko 50%.''

U Izveštaju Ujedinjenih nacija postavlja se pitanje kako ljudi mogu da izbegnu najteže klimatske štete. Prvi i najavažniji put, tvrde autori, je prekid emisija ugljen dioksida u atmosferu, posebno u energetskoj i saobraćajnoj oblasti. Zagrevanje postaje opasno već sada i  mi treba da razvijamo metode za ekstrakciju uglenika iz atmosfere i da ga smestimo pod zemlju ili da pronadjemo metod kako se može upotrebiti.  Od javnog interesa je  hitni  prelazak na zelenu energiju, kaže Roksana Božariu, sa napomenom da treba da realizujemo ovu ekološku tranziciju ali i da nastavimo sa ekonomskim razvojem. Ovaj cilj se može ostvariti uključujući u istraživanje akademske krugove, celo društvo, poslovne krugove, sve stanovnike i mesne zajednice: ,,Potrebno je da odustanemo od fosilnog goriva. Moramo da odustanemo od investicija u nove proizvodne kapacitete fosilnog goriva. Jasno je da ovo fosilno gorivo, nejednako rasporedjeno u svetu, favorizuje sukobe, jer postoje načini za geostrateški pritisak zemalja koje raspolažu nalazištima fosilnog gorina na zemlje korisnice goriva. Na kraju, iako je teško ostvariti ovaj cilj, jer ćemo bez sumnje imati i ekonomske tranzitne posledice i globalne sukobe, najbolje je da se što pre rešimo ovog goriva.''

Zabrinjavajuće vesti dolaze ne samo iz Ujedinjenih nacija. Istraživanje koje objavljuje revija ,,Natura'', nagoveštava da se do 2070. godine mogu zabeležiti više od 15 000 novih slučajeva viralne transmisije medju vrstama zbog reorganizacije distribucije sisara usled klimatskih promena i globalnog zagrevanja za 2 stepena. Klimatske promene primoraće divlje životinje da pronadju nova staništa, možda u zonama sa velikim ljudskim koncentracijama, na ovaj način povečavajući drastično opasnost od prenosa virusa sa životinja na ljude i pojave novih pandemija. U studiji revija ,,Sciense'' navodi se da se poslednji put Zemlja suočila sa jednom pandemijom u Periodu krede, kada su jedan meteorit i vulkanska aktivnost uništili život na zemlji. Šesdeset i pet miliona godina kasnije, ljudska bića mogu biti svedoci i uzročnici nove masovne ekstinkcije, ekstinkcije okeana. U studiji se takodje navodi da ako se klimatske promene neće drastično i brzo zaustaviti, efekti staklene bašte koji zagrevaju okeane i troše kiseonik, uništiće život u okeanima.


www.rri.ro
Publicat: 2022-05-12 18:31:00
Vizualizari: 126
TiparesteTipareste