Nova školska godina koja je u Rumuniji počela 11. septembra bila je povoljna prilika za smotru glavnih izazova sa kojima će se pozabaviti skoro 3 miliona predškolskih i školskih djaka i njihovih profesora. Kao i prošle školske godine i aktuelna ima 36 nedelja podeljena na 5 modula. I ove godine predvidjene su dve tematske nedelje ,,Zelena nedelja i ,,Škola na drugi način“. Školska 2023/24 je prva u kojoj će se primeniti novi Zakon o obrazovanju i vaspitanju, koji izmedju ostalog predvidja i nove opcione kurseve kao i nova pravila za dodeljivanje stipendija. Sa druge strane profesori čekaju da vide da li će Vlada ispuniti dato obećanje o povećanju ličnih dohodaka. U maju posle generalnog štrajka provetnih radnika Vlada je predložila povećanje ličnih dohodaka profesora za 25% i dodeljivanje premija. Sa druge strane ove godine posebna pažnja posvećena je krijumčarenju i konzumiranju droga, naročito medju mladima. Ove nedelje tužioci Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) pokrenuli su opsežnu akciju u Bukurestu protiv preprodavaca droge i korisnika opojnih droga, bliskih prijatelja devetnaestogodišnjeg Vlada Paskua, optuženog da je prošlog meseca vozeći automobil pod dejstvom više droga usmrtio dve osobe na crnomorskom primoriju. Tragedija je izazvala snažne javne emocije.
Nakon pronadjenih delova oborenih ruskih dronova koji su napali ukrajinske dunavske luke, Ministarstvo odbrane Rumunije uvelo je ove nedelje dodatne restrikcije za letove u vazdušnom prostoru u blizini granice sa Ukrajinom, na dubini od 20-30 kilometara unutar vazdušnog prostora do visine od 4000 metara. Zabranjeni su letovi aviona sa ili bez pilota, sa izuzetkom državnih, uključujući letelice spasilačkih timova (SMURD) i avione koji se nalaze u hitnim situacijama. Vojska je završila radove na protivazdušnim skloništima u delti Dunava. U medjuvremenu Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da vodi razgovore sa NATO saveznicima o razvoju situacije na granici Rumunije sa Ukrajinom. Predstavnici Alijanse javili su da ne raspolažu informacijama o namernom napadu Rusije na rumunsku teritoriju, ali da će i dalje budno pratiti situaciju. Premijer Rumunije Marčel Čolaku želeo je da umiri stanovnike. On je od minstra poljoprivrede tražio da za rumunske poljoprivrednike uvede protekcioni mehanizam od jeftinih ukrajinskih žitarica. Vlada je u četvrtak usvojila i novi zakonski akt koji predvidja subvencionisanje cene dizela za 50% za poljoprivredne radove obavljene prošle godine. Ukupni iznos za ove subvencije procenjuje se na oko 60 miliona evra.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u govoru o stanju Unije tražila je u sredu u Strazburgu da se Rumunija i Bugarska prime Šengen zonu, ali nije predložila jasno rešenje za prevazilaženje austrijskog odbijanja. Argument gospodje fon der Lajen bio je taj da se upravljanje migracijom odvija uspešno. Dan ranije šefica Evropskog parlamenta Roberta Mecola uputila je sličan apel. Ona je istakla da odlaganje ulaska u slobodnu zonu protoka ljudi i roba izaziva dvostruku štetu Rumunima i Bugarima, ograničava pravo na slobodno kretanje i izaziva dodatne troškove za njihove ekonomije. Ostajanje Rumunije van Šengena donosi ekonomske gubitke od 2% bruto nacionalnog proizvoda. Nezavisni ekonomisti izračunali su da Rumunija zbog neulaska u Šengen gubi 200 miliona evra mesečno.
Rumunska teniserka Simona Halet, bivši prvi ženski reket sveta, suspendovana je četiri godine. Prošle godine na US openu nakon analize testova izasla je pozitivna na roksadustat koji se koristi za lečenje anemije ali se nalazi se na spiskiu zabranjenih supstanci. Nezavisni sud saopštio je da je Simona Halep uzela jedan kontaminirani dodatak, ali je istovremeno zaključio da se ne može objasniti visoka koncentracija roksadustata u njen organizam. Isti sud je pronašao i nepravilnosti u biolškokom pašosu naše teniserke zbog navodnog dopingovanja. Simona Halep je javila da će sežaliti na odluku suda.
Ako teniske vesti ove nedelje nisu bile baš najbolje, naši odbojkaši i posebno veslači obradovali su ljubitelje sporta u Rumuniji. Odbojkaši su na Evropskom prvenstvu osvojili 7 mesto, što je najbolji rezultat u poslednje 42 godine, a veslači na Svetskom prvenstvu u Beogradu osvojili 2 zlatne, 1 srebrbu i 2 bronzane medalje. Istovremeno 11 naših posada ispunilo je norme za Olimpiske igre u Parizu naredne godine.